U jeku napada na Univerztitet u Beogradu i u trenutku kada Fakultet srpskih studija u Nišu dobija dozvolu za rad i sa sobom otcepljuje tri katedre Filozofskog fakulteta, u javnosti je odjeknuo predlog Čedomira Antića da i u Beogradu Filozofski fakultet treba „razložiti“. Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu svoj stav izneo je na televiziji K1 objasnivši da je fakultet previše velik i da njime ne može da se upravlja, prenosi N1.
„Zapostavljena je istorija i još neka odeljenja, filozofija je takođe zapostavljena. Imamo reformu u Nišu, to je po meni dobro rešenje. Trebalo bi svi da se posvetimo svojim strukama, da onaj ko hoće da uđe u politiku – neka uđe, ali izvan fakulteta”, kazao je Antić za TV K1.
Katarina Popović, redovna profesorka i predsednica Saveta Filozofskog fakulteta, za Mašinu navodi da je način na koji je osnovan Fakultet srpskih studija u Nišu nešto što možemo da očekujemo i nadalje.
„U Nišu je gradonačelnik Pavlović, na osnovu anonimnog predloga, pokrenuo inicijativu za osnivanje Fakulteta srpskih studija. Ne samo da nisu poštovane pravne procedure – sve deluje gotovo bizarno. Zamislite da Šapić na osnovu anonimnog predloga, pokrene inicijativu da ,interveniše‘ u Univerzitet u Beogradu! U Nišu nije konsultovan ni Univerzitet, ni Filozofski fakultet, koji je direktno pogođen – nije bilo ni pravnog okvira, ni naučnog utemeljenja; najavljeno je da možemo da očekujemo ,srpsku arheologiju‘, ,srpsku kulturologiju‘…“, navodi Popović.
Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu, Nemanja Radonjić, podseća da je „niški scenario“ u stvari najavljivan još prošlog leta, u izjavama predsednika Vučića kada je pomenuo upravo razdvajanje na „filozofiju“ i „istoriju“, a da je zatim provejavao u kuloarima gde se čulo da određeni predstavnici vlasti govore „prvo Novi Sad, onda Niš a onda Beograd, targetirajući Filozofske fakultete kao centre otpora“, dodaje Radonjić.
„Ministar prosvete je osorno govorio, kao i rektor Madić o potrebi gušenja duha pobune, što vam govori da ovo nije tehnička, ni organizaciona stvar, već da se na mestima koje treba da budu rasadnici kritičkog mišljenja pokušava ugušiti isto“, kaže Radonjić.
„Njima više nije potrebno ni da izvode pravni slalom“
Uprkos svim ambicijama rasparčavanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, upitali smo Katarinu Popović da li je i pod kojim uslovima to moguće.
„Kako vidimo, njima više nije potrebno ni da izvode pravni slalom – jednostavno krše norme i procedure. U tom smislu, sve je moguće. NAT je Fakultetu srpskih studija u Nišu uručio dozvolu za rad u kojoj su navedeni brojevi uverenja koje je Filozofski fakultet u Nišu dobio za izvođenje svoja tri studijska programa. To nije samo presedan – to je prevara i intelektualna krađa. Mogu da pokušaju da isto urade i sa Filozofskim u Beogradu, u paketu sa onim što pripremaju sa Pravoslavnim bogoslovskim fakultetom. To nas ne bi iznenadilo, ali će naići na ozbiljan otpor. Ne zato što smo protiv promena, već zato što se zna kako se promene sprovode – koje su procedure, koliko su zahtevni elaborati i studije koje im moraju prethoditi“, objašnjava Popović.
Lego kocke kojim se vlasti igraju
„Čedomir Antić govori o tome kako je fakultet ,previše velik‘ i da su neka odeljenja zapostavljena što je apsurdno. Na primer, mnogi tehnički fakulteti su nekoliko puta veći od Filozofskog“, navodi Radonjić i dodaje da je naročito u ovom trenutku, kada je na univerzitetu i na fakultetu prekopotrebno jedinstvo, ovakve izjave služe samo dnevnopolitičkoj upotrebi napada na Filozofski fakultet.
Najstariji fakultet najstarijeg univerziteta u Srbiji bi onda time bio u stvari rastočen zbog političkih interesa – što je praksa bez presedana u evropskom kontekstu, ističe Radonjić i navodi da bi za fakultet to značilo nelogičnu i protivpravnu podelu.
Popović ukazuje na to da je odnos vlasti prema univerzitetu jasan i da iza njega stoji strah.
„Neverovatno je da se ,ozbiljni ljudi‘ (bar bi to trebalo da budu) igraju fakultetima kao Lego kockama – spajaju, razdvajaju, konstruišu proizvoljne strukture po svojoj naopakoj meri. To jasno pokazuje kakav odnos ova vlast ima prema univerzitetu: pokušava da ga pretvori u svoju igračku. Iza toga, međutim, stoji strah – strah od univerziteta i od moći koju ima zajednica profesora i studenata: kritična, angažovana, sposobna da menja društvenu svest i doprinese demokratizaciji društva“, smatra Popović.
„Filozofski fakultet pritom ima dugu i dokazanu tradiciju aktivnog otpora autoritarnim režimima“
Profesorka i predsednica Saveta Filozofskog fakulteta smatra da je važno zapitati se odakle dolaze izjave poput one koju je Čedomir Antić izrekao.
„Ono što se pitamo u odnosu prema našim sopstvenim članovima jeste: šta stoji iza potrebe da se razori ,kuća‘ u kojoj radite? Kakva je to potreba, naročito kada je reč o univerzitetu sa takvom tradicijom i reputacijom (među 2% najboljih u svetu)? Koliko je arogancije potrebno da poverujete da ste baš vi ti koji su ,otkrili‘ da to treba uraditi – i da imate pravo da to sprovedete? Ili je impuls došao sa druge strane – imajući u vidu da je Aleksandar Vučić već najavljivao ovakve mere prema Filozofskom fakultetu, dok je ministar ,osvete‘ (kako ga s razlogom nazivamo) pokušao da otvori prostor za nelegitiman ulazak privatnih stranih fakulteta u Srbiju“, pita se Popović.
Sagovornica Mašine smatra da je očigledno da je ovoj vlasti univerzitet već dugo smetnja – kao mesto koje neguje kritičku misao i slobodan duh, ali i kao mesto „iz kojeg su potekli studentski protesti koji su ogolili koruptivni i kriminalni karakter vlasti“.
„Filozofski fakultet pritom ima dugu i dokazanu tradiciju aktivnog otpora autoritarnim režimima. Zato treba da posluži kao ,pokazna vežba‘ ostalim fakultetima: ako slome Filozofski, ni ostali ne mogu da očekuju bolji ishod. Istovremeno, to je indirektan, ali vrlo snažan udar na studentski pokret – otuda i burne reakcije, ne samo u akademskoj zajednici, već i šire“, ističe Popović.
Ipak, Popović podseća na snažan otpor fakulteta i javnosti.
„U tom smislu, čini se da su se preračunali. To pokazuje snažan otpor na Filozofskom, kao i reakcije na pokušaj okupacije Rektorata i podrška koju smo dobili. Univerzitet nije prostor koji se može disciplinovati silom – svaki takav pokušaj proizvodi upravo ono čega se najviše plaše. Mogu pokušati da slome instituciju – ali ne mogu slomiti zajednicu koja je čini“, zaključuje Popović.
Više o tome koja je uloga univerziteta i akademske zajednice danas i zašto je ona „poslednja linija odbrane“, pročitajte na Mašini.
A.G.A.
