U sredu, 1. jula, očekuje se manji pad temeperature, ali kako iz RHMZ-a kažu, ipak će i dalje biti veoma toplo vreme, dok se od 2. jula očekuju najviše dnevne teperature do 30 stepeni Celzijusa. Što se Beograda tiče, za danas i sutra najavljeno je do oko 39 stepeni Celzijusa, a od 1. jula se očekuje manji pad temeprature.
Podsećamo da su iz RHMZ-a upozorili da toplotni talas u narednim danima može doprineti „porastu opasnosti od iniciranja i širenja požara na otvorenom“ i da će rizici biti najizraženiji u regionima sa najvećim deficitom vlage u zemljištu, to jest najvećim nedostatkom padavina iz prethodnog perioda.
Uslovi za rad građevinskih radnika, ali i onih koji rade na otvorenom ili u uslovima bez klime i pauza, postaju sve teži i rizičniji upravo zbog ekstremno visokih temperatura. Sve češće radnici i radnici dolaze u situaciju kolabiranja, nesvestica, kao i do toga da ne uspevaju da ispune zahtevane norme od strane poslodavaca.
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da obezbedi i sprovodi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom i propisima.
Takođe je u članu 9 naznačeno da „u slučaju nastanka povrede na radu zbog elementarnih nepogoda, ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprokos svim preduzetim merama od strane poslodavca nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona“.
Poslodavac je dužan da, prema zakonu, prilagodi radni proces sposobnostima zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da obezbedi odgovarajuće radne uslove. Međutim, zakon ne propisuje konkretne mere zaštite i bezbednosti tokom ekstremnih vrućina.
Pravnica i konsultantkinja za radno pravo Olga Vučković Kićanović, za N1, navela je da ipak postoje neki preduslovi koji se moraju ispuniti za rad preko 36 stepeni, a to je da su obezbeđeni voda, hladovina ili rashlađeni prostor gde ljudi povremeno mogu da dođu i naprave pauzu, adekvatna graderoba, kao i da treba da postoji jedan obučeni zaposleni za pruženje prve pomoći.
Vučković Kićanović je skrenula pažnju i na to da je do 2024. godine Ministarstvo izdavalo preporuke, te da ih već dve godine nema, a kako navodi, takva situacija je moguća zbog infrastrukturnih radova koji su u vezi sa projektom „EXPO“.
Takođe, „jurenje“ normi, o čemu smo ranije pisali na Mašini, je jedan od problema zbog kojih radnici i radnice nemaju vremena za sporiji i opušteniji tempo, ali ni pauze, te se u više fabrika dešavalo da radnice kolabiraju, kao i da su se, nakon što dođe hitna pomoć i odveze ih u bolnicu, vraćale u svoju smenu.
A.T.
