Narednih dana održavaju se protesti u Valjevu povodom godinu dana od policijske brutalnosti u tom gradu, za koju i dalje nema sudskog epiloga. Nedavno se dogodio i napad na studentkinju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a u tom kontekstu Borjanić ocenjuje da je kod nas okruženje nepovoljno kada je u pitanju aktivizam mladih.
„Apsolutno je da su mladi meta. Imamo jedno pitanje u Alternativnom izveštaju koje se bavi baš pritiscima na aktiviste i aktivistkinje i preko 80 posto mladih kaže da je u Srbiji nemoguće baviti se aktivizmom, biti glasan i zalagati se za neke ideje bez da osećate represiju direktno na svojoj koži“, objašnjava Borjanić.
Ona primećuje da sada postoji vid institucionalne represije na svakom nivou.
Govori i da više ne govorimo samo o direktnoj policijskoj brutalnosti, već i o tome što mladi primećuju visoke troškove života.
„Nekada se to ogleda kroz neophodnost da odustanu od obrazovanja zato što moraju da rade i da studiraju. Dakle, nedovoljno resursa za normalan život nam pokazuje sistem koji ne uvažava potrebe mladih, čak i kada oni pokušaju da se izbore za neke promene, on vrši dodatnu represiju“, kaže naša sagovornica.
Kao i prethodne godine, poredeći nalaze od pre pet godina, opalo je poverenje u sve političke institucije, dok su mediji i političke partije malo popravili svoju sliku među mladima. I ove godine je evidentan rast nepoverenja mladih prema ministarstvima koji u svojoj nadležnosti rade sa mladima, navodi se u ovogodišnjem izveštaju.
Jedan od osnovnih zaključaka Alternativnog izveštaja za 2026. godinu je da mladi imaju visoko poverenje jedino u studente, kao i u naučnike i nauku, dok sve ostale institucije imaju prosečno poverenje.
To govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno, piše u izveštaju.
„Pitali smo mlade koliko su zapravo studentski protesti i sam studentski uticali na njihov aktivizam. Nismo se iznenadili kada smo videli da preko 65 posto mladih kaže da i dalje prati aktivnosti studentskog pokreta i da ih je on motivisao da se dalje angažuju. Nemamo konkretan podatak koji je procenat mladih koji su aktivni, ali imamo podatke da je preko 70 posto učestvovalo na protestima“, ističe Borjanić.
Ona je dodala i to da je zainteresovanost za politička dešavanja među mladima veća nego ikada ranije.
„Istraživanje je pokazalo da su mladi jednako zainteresovani za politiku i politička dešavanja kao i prošle godine. Deluje da efekat studentskih protesta i blokada ostaje prisutan kada je reč o povećanju zainteresovanosti mladih za politiku“, navodi se u izveštaju KOMS-a.
Najveći problem mladih visoki troškovi života
Borjanić ističe da su najveći problem mladih, prema ovogodišnjem izveštaju, visoki životni troškovi.
„Druga dva najviše rangirana problema ostaju ona koja su bili i ranijih godina. To su korupcija i nedostatak demokratije i vladavine prava. Postoji konstanta u tome šta mladi vide kao sistemske probleme, ali istovremeno i šta je ono što opterećuje njihov svakodnevni život“, govori Milica Borjanić za Mašinu.
U ranijim Alternativnim izveštajima, mladi su kao prvi problem isticali korupciju.
U izveštaju se navodi i da je primetan rast zainteresovanosti mladih za ekonomske teme, što je u skladu sa onim što su istakli kao najveći problem, a to su visoki troškovi života. U odnosu na prethodnu godinu zabaležen je i rast praćenja nacionalnih tema i evropskih integracija, kao i pad zainteresovanosti za temu bezbednosti.
„U odnosu na 2022. godinu, nezaposlenost kao problem je značajno opala kod mladih, ali činjenica da je na novi ponuđeni odgovor „visoki troškovi života” odgovorilo najviše mladih govori da je standard života mladih značajno nizak“, ističe se u izveštaju.
L.M.
