Nakon devastirajućih požara u Amazoniji, Sibiru, Kaliforniji i Africi, kraj 2019. i početak 2020. godine doneo je i ogromne požare koji bukte širom jugoistočne Australije.
Natprosečno toplo i suvo vreme u kombinaciji sa snažnim vetrovima proširilio je lokalne požare na površinu od preko 8.4 miliona hektara, što je ekvivalent površini Austrije. Požari su izazvali veliku materijalnu štetu, puno biljnih i životinjskih vrsta je ostalo bez staništa, dok je nebo usled zagađenja dobilo crvenu boju.
Požari početkom leta u Australiji redovne su godišnje pojave i pomoću njih se reguliše kruženje materije i energije u prirodi. Pa ipak kada se prošire na površine koje su veće nego celokupna država Srbija, očito je da nešto nije u redu. Požari su krenuli da se šire još krajem septembra, da bi se tokom decembra intenzivirali i početkom januara dostigli rekordne razmere.
Prosečna temperatura tokom 2019. godine u Australiji viša je za 1.52°C u odnosu na višegodišnji prosek. Prošla godina ujedno je i najtoplija godina od kada postoje merenja i temperatura je bila za oko 0.2°C viša od do sada najtoplije 2013. godine. Kada se pogledaju višegodišnja merenja, jasan je uticaj klimatskih promena na rast temperature. Bez reakcije i klimatske akcije ovakve požare možemo sve češće očekivati u Australiji ali i drugim delovima sveta.
Dok Australija gori, premijer Skot Morison se šeta po Havajima. Naime premijer je tokom decembra u jeku požara odlučio da situacija nije kritična i otputovao na Havaje. Ovakav postupak šefa vlade dodatno je razbesnela i razljutila građane koji krive vladu za ovu razmeru požara. A vlada je ozbiljno kasnila i povrh toga previše slabo reagovala kada je trebalo da se pristupi gašenju požara.
Takođe, Skot Morison je čovek koji odbija da aktivnije učestvuje u borbi protiv klimatskih promena pod izgovorm da je to loše za poslovanje. To ne čudi, kada se ima u vidu da je premijer Australije prijatelj industrije fosilnih goriva koju zdušno pomaže u vidu subvencija, dok negira povezanost požara sa promenom klime.
Požari koji plamte širom jugoistočne Australije promenili su boju neba iznad Sidneja, Melburna, Kambere i drugih gradova. Umesto plave, boja neba varira od narandžaste do tamno crvene.
Za Novu godinu je pepeo od požara poput nekog sivog snega padao i prekrivao krovove kuća, automobile i vegetaciju. Vazduh u Kamberi je jako zagađen i ljudima se ne preporučuje da izlaze napolje, tokom prethodnih dana grad se našao na vhu liste najzagađenijih gradova sveta. O razmeru požara svedoče i podaci Svetske meteorološke organizacije, prema kojima se dim proširio čak do Južne Amerike pa je i u Buenos Airesu nebo dobilo narandžastu boju.
Snaga požara koji se u pojedinim oblastima spajaju u mega požare postala je toliko moćna da kreira svoje vremenske prilike. Topao vazduh, prašina i pepeo koji se uzdižu utiču na stvaranje takozvanih vatrenih oblaka i tornada koji dodatno uništavaju već spaljenu zemlju, šire požare i dovode u opasnost vatrogasce i sve one koji su se volonterski priključili kako bi se požari lokalizovali.
Ovi rekordni požari izazvali su veliku materijalnu štetu a prema izveštajima do sada je 23 osobe poginulo dok je puno ljudi raseljeno. Osim ljudskih života i materijalne štete veliki udarac trpi i priroda. Prema procenama najmanje 480 miliona životinja stradalo je u požaru a veliki broj njih izgubio je svoje stanište. Slike sprženih koala i kengura, nacionalnih simbola Australije, srceparajući su prizor. Koale su i inače bile ugrožena vrsta, ali požari dovode u pitanje preživljavanje i nastavak vrste ovih torbara autohtone vrste Australije. Osim koala koje su dobile najveću medijsku pažnju još puno vrsta je pred izumiranjem ili je njihov broj drastično smanjen.
P.M.
