Kako se navodi u publikaciji, Program ekonomskih reformi 2022-2024. je Vlada Republike Srbije usvojila 20. januara 2022. godine. Autorka je analizirajući tri aspekta reformi — u kojoj meri se prilikom identifikacije ključnih prepreka vrši procena efekata na rodnu ravnopravnost; da li su u ERP navedeni relevantni indikatori i podaci razvrstani tako da omogućavaju merenje rodnog uticaja predloženih mera; i u kojoj meri strukturne reforme doprinose smanjenju rodnih nejednakosti u oblasti zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite — došla do zaključka da Program „ne samo da nije uključio rodnu perspektivu već je pisan iz androcentrističke perspektive što povećava rizik od reprodukcije postojećih rodnih nejednakosti i diskriminacije“.
Analiza tako pokazuje da iako ERP ukazuje na izražen rodni jaz u stopama zaposlenosti i da je nedostatak usluga brige o deci i nemoćnim odraslima ključni razlog neaktivnosti polovine žena starosti 25-49 godina i više od petine starijih žena, nije predložena ni jedna mera koja bi bila usmerena na rešavanje tog problema.
U prikazu položaja mladih na tržištu rada podaci nisu analizirani iz rodne perspektive, a u okviru strukturne reforme je planirano dalje povećanje broja učenika koji pohađaju dualne obrazovne profile kao i povećanje broja dualnih studijskih programa, iako, kako navodi autorka u Analizi, „model dualnog obrazovanja u Srbiji ne garantuje da su obrazovni profili relevantni za tržište rada budući da se upis realizuje isključivo na osnovu zainteresovanosti poslodavaca te u najboljem slučaju može zadovoljiti trenutne potrebe konkretnog preduzeća što će za posledicu imati sticanje stručnih znanja koja će ubrzo zastareti umesto da pripreme učenike za buduće potrebe i razvoj“.
Kako se u zaključnom delu navodi, odsustvo rodne perspektive u Programu ekonomskih reformi „rezultiralo je time da nije prepoznat rodni uticaj ni u jednoj strukturnoj oblasti“ čime je propuštena prilika da dokument bude instrument za otklanjanje uzroka rodnih nejednakosti.
Program ekonomskih reformi Srbija kao zemlja kandidatkinja dostavlja Evropskoj komisiji od 2015. godine na godišnjem nivou, koji sadrži makroekonomske projekcije, planove budžeta za naredne tri godine i program strukturnih reformi koji treba da uključi reforme za jačanje konkurentnosti i unapređenje uslova za inkluzivan rast i stvaranje radnih mesta u oblastima upravljanja javnim finansijama, zelene tranzicije, digitalne transformacije, poslovnog okruženja, zapošljavanja i tržišta rada; socijalne zaštite itd.
Analiza je pripremljena u okviru rada savetodavne Tematske grupe „Postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice“ u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ i možete je pogledati ovde.
I.P.
