Izveštaj pokazuje globalne vojne rashode za prethodnu, 2022. godinu. Prema podacima Štokholmskog instituta zabeležen je najveći porast evropskih vojnih budžeta u proteklih 30 godina.
Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija odgovorne su za 56% ukupne globalne vojne potrošnje, a među njima daleko prednjači SAD sa $877 milijardi. Kina, kao sledeće zemlja na zloslutnoj listi, potrošila $292 milijardi, a Rusija $86,4 milijardi, saznajemo iz izveštaja Instituta.
Svetska vojna potrošnja porasla je osmu godinu zaredom u 2022. godini. Daleko najveći rast potrošnje (+13%) zabeležen je u Evropi i uglavnom je rezultat ruske i ukrajinske potrošnje. Međutim, vojna pomoć Ukrajini i zabrinutost zbog povećane pretnje od Rusije snažno su uticali na odluke o potrošnji mnogih drugih država, kao i tenzije u istočnoj Aziji, pišu iz SIPRI.
„Neprekidni rast globalnih vojnih rashoda poslednjih godina znak je da živimo u sve nesigurnijem svetu“, rekao je dr Nan Tian, viši istraživač u Štokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja. „Države jačaju svoje vojske kao odgovor na pogoršanje bezbednosnog okruženja, i ne smatraju poboljšanje u bliskoj budućnosti mogućim.“
Zemlje Centralne i Zapadne Evrope su prvi put prevazišle iznose svojih hladnoratovskih vojnih budžeta, a u povećanju prednjače Finska (+36 procenata), Litvanija (+27 procenata), Švedska (+12 procenata) i Poljska (+11 procenata).
Ruska vojna potrošnja porasla je za oko 9,2% u 2022. godini, na oko $86,4 milijarde dolara. Vojni rashodi Ukrajine su u 2022. postigli $44 milijarde, što predstavlja porast od 640%, odnosno 34% BDP-a.
Japan se nakon Drugog svetskog rata ustavno opredelio protiv rešavanja međunarodnih sporova vojnom silom. Međutim, izgleda da je u toku odustajanje od takve politike.
Japanska vojna potrošnja porasla je za 5,9% između 2021. i 2022. godine i dostigla 46 milijardi dolara, ili 1,1% BDP-a. Ovo je bio najviši nivo japanske vojne potrošnje od 1960. Nova strategija nacionalne bezbednosti objavljena 2022. postavlja ambiciozne planove za povećanje vojnih snaga Japana u narednoj deceniji kao odgovor na uočene rastuće pretnje od Kine, Severne Koreje i Rusije.
„Japan prolazi kroz duboku promenu u svojoj vojnoj politici“, rekao je Sjao Liang iz SIRPI. „Posleratna ograničenja koja je Japan nametnuo svojoj vojnoj potrošnji i vojnim kapacitetima izgleda da popuštaju.“
Sjedinjene Države osim što imaju daleko najveći vojni budžet, najviše troše na istraživačke i razvojne programe. Istraživanje i razvoj iznosio je oko $140 milijardi dolara u 2022., dakle više od ukupnog vojnog budžeta bilo koje druge države osim Kine.
Stručnjak za mir i svetsku bezbednost Majkl Kler objašnjava da takva politika vojne potrošnje podređuje naučne kapacitete vojnim svrhama a rezultat će biti beskonačna trka u naoružanju.
„Namera Pentagona da postigne dominaciju u razvoju i primeni naprednog naoružanja neće dovesti do prevlasti, već do još jednog beskonačnog ciklusa visokotehnoloških trka u naoružanju koje će da troše sve veći udeo u bogatstvu i naučnom talentu ove zemlje, a istovremeno će zanemarljivo doprineti nacionalnoj bezbednosti. Umesto što trošimo toliko na buduće oružje, svi bi trebalo da razmišljamo o poboljšanim merama kontrole naoružanja, globalnoj klimatskoj saradnji i većim ulaganjima u nevojna istraživanja i razvoj.“
Podsetimo na ono što smo pisali i povodom prošlogodišnjeg SIRPI izveštaja. Oksfamov proračun iznet u njihovom izveštaju „Nejednakost ubija“ pokazuje da bi 812 milijardi dolara (dakle manje od polovine onoga što je za godinu dana potrošeno na vojsku) bilo dovoljno da se obezbede vakcine za ceo svet i da se popune rupe u finansiranju klimatskih mera, javne zdravstvene i socijalne zaštite i programa borbe protiv rodno zasnovanog nasilja u preko 80 zemalja.
A.J.
