U državama koje sve odlučnije kormilare svetom ka sveopštoj propasti, jedno nije sporno – a to je da para ima. Tokom 2021, godine početka kakvog-takvog oporavka globalne ekonomije od kovida, potrošeno je preko 2 biliona dolara na vojsku i naoružanje.
Prema izveštaju Štokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI)1 izdaci za vojsku i naoružanje kontinuirano rastu poslednjih sedam godina. Zlokobnu top listu zemalja koje najviše troše na sredstva razaranja i uništenja, sa preko 800 milijardi dolara, predvode Sjedinjene Američke Države. Drugo mesto zauzima Kina sa oko 300 milijardi, koju redom slede Indija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija, Francuska, Nemačka, Saudijska Arabija, Japan i Južna Koreja.
Vojni troškovi prvih deset zemalja čine 75% globalne potrošnje na vojsku i naoružanje.
Vodeća zemlja u vojnoj potrošnji, SAD, tokom protekle decenije najviše je povećavala budžet za vojna istraživanja i razvoj, što signalizira da je ona fokusirana na tehnologije nove generacije, prokomentarisala je Aleksandra Markštajner, istraživačica SIPRI.
Među zemljama bivše Jugoslavije tokom 2021. godine Hrvatska (1,6 milijardi dolara) i Srbija (1,2 milijardi dolara) su potrošile najviše novca na vojsku i naoružanje. Sledeća je Slovenija sa 694 milion dolara.
No, da se vratimo na tih 2 biliona dolara što je samo za godinu dana potrošeno na sredstva uništenja i lica koja njima upravljaju. Na šta drugo bi mogli svetski lideri da potroše te novce? Uzmimo za smernicu Oksfamov proračun iznet u njihovom izveštaju „Nejednakost ubija“. Prema istraživačima te organizacije 812 milijardi dolara (dakle manje od polovine onoga što je 2021. potrošeno na vojsku) bilo bi dovoljno da se obezbede vakcine za ceo svet i da se popune rupe u finansiranju klimatskih mera, javne zdravstvene i socijalne zaštite i programa borbe protiv rodno zasnovanog nasilja u preko 80 zemalja.
Podsetimo, u Srbiji je grupa nevladinih organizacija upozorila da je država povećala ulaganja u odbranu, vojsku i policiju, i to nauštrb socijalne zaštite. Organizacije su naglasile da je Srbija u proteklih osam godina smanjila javna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, tako da su ulaganja u zdravstvo već dugo niža nego u ostalim zemljama istočne i srednje Evrope.
„Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna“, naveli su u saopštenju Inicijative za socijalna i ekonomska prava – A11.
A.J.
- Štokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI) prati vojna ulaganja i troškove širom sveta i održava najopsežniju javno dostupnu bazu podataka o vojnim troškovima kojoj možete pristupiti ovde.
