Danas je održana poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju.
Nakon Novog Sada i Niša, javna rasprava je održana u Beogradu, čemu je prisustvovao veliki broj ljudi.
Osim zainteresovanih građanki i građana i stručnih lica, raspravi su prisustvovali i predstavnici nekoliko sindikata kao i aktivisti i aktivistkinje organizacija koje se protive donošenju ovog zakona.
U saopštenju kojim su pozivali građane da se odazovu na ovu javnu raspravu i usprotive predlogu zakona, kampanja „Ko krade rad?“ i Levi samit Srbije su istakli da na osnovu ovog nacrta dualno obrazovanje „predstavlja sistem prinudnog rada za decu.“
U tom saopštenju se takođe navodi da „institucija dualnog obrazovanja privatnim kompanijama obezbeđuje sigurni priliv jeftine radne snage“ budući „da će učenici raditi puno radno vreme za 65 dinara po satu, odnosno uz platu od oko 9.000 dinara za mesec dana rada.“
Psihološkinja Sarita Bradaš je za Mašinu izjavila da je „zakon napravljen bez ikakve analize“.
Interesantno je da je GIZ radio studiju izvodljivosti dualnosti u srednjem obrazovanju i da je ta studija nestala sa njihovog sajta. U toj analizi je tačno navedeno koje su opasnosti i naglašava se da je potrebno napraviti analizu postojećeg sistema srednjeg stručnog obrazovanja i da se nakon toga krene u analizu budućih potreba na tržištu rada. Međutim, ništa od toga nije urađeno.
Pored toga Bradaš skreće pažnju i na velika ovlašćenja koja su data Privrednoj komori Srbije (PKS) za koju smatra da „uopšte nije kompetentna“.
Preveliku ulogu PKS-a naglašava i Miran Pogačar iz Studentskog pokreta Novi Sad. Prema njemu „zakon ide u korist samo jedne uske grupe koju predstavlja PKS“.
Sudeći po samom predlogu ta organizacija je i napisala ovaj zakon. PKS određuje ko su instruktori, ona daje licence, ona Ministarstvu dostavlja podatke potrebnih zanimanja na osnovu kojih se pravi plan i program. Osim toga, poslodavci će dobijati različite subvencije, smanjivanja poreza što je u suštini ključno.
I naša sagovornica i sagovornik se slažu u oceni da bi ovakav zakon vodio ka daljoj razgradnji društva te povećanju kompeticije kako među generacijama tako i među vršnjacima.
Kako kaže Sarita Bradaš „deca će u stvari biti konkurencija svojim roditeljima koji su plaćeni minimalcem i nikada iz tog začaranog kruga neće izaći.“ Prema Pogačaru:
Trajno se šteti društvu pošto učenje nije samo rad i nije ekonomska kategorija. Učenje kao takvo ne treba da bude usmereno samo na zapošljivost i ekonomiju. Svi oni koji budu prošli kroz dualno obrazovanje kada budu hteli da se zaposle postaće konkurencija novim učenicima koji će prolaziti isti obrazovni proces i koji će kao učenici raditi za duplo manje para.
Proceduralni ton, odnosno „odrađivanje” javne rasprave, kakav se dešavao na prethodnim skupovima, u Beogradu je bio onemogućen od strane aktivistkinja i aktivista.
Oni su izneli kritiku Nacrta zakona o dualnom obrazovanju preko poruka na transparentima, razvijanjem banera i kritikovanjem govora zastupnika Ministarstva prosvete.
Dok su zastupnici Ministarstva u više navrata pozvali aktiviste da napuste salu zbog „nepoštovanja pravila javne rasprave“, velika većina prisutnih je stala iza zahteva da se ovaj predlog zakona u potpunosti povuče što se i skandiralo u više navrata.
Kritiku sa govornice je uputilo više ljudi koji dolaze iz različitih društvenih sfera. Osim aktivista, protiv nacrta su govorili i advokat, zastupnici sindikata, univerzitetski profesor, psiholog i jedan srednjoškolac.
Zakon o dualnom obrazovanju jedan je u nizu zakona koji se donose protivno javnom interesu i nauštrb kvaliteta života većine ljudi. Osnovna tržišna orijentisanost vlasti čini nužnim da se interesi privrede stave iznad interesa društva.
