Šta je najveća zamerka gradskoj vlasti koju vodi trenutni gradonačelnik Aleksandar Šapić ne može se sa sigurnošću reći, ali u vrhu liste biće da je skoro pa sigurno javni prevoz i saobraćajna rešenja. Kao da se vode politikom pljuni pa zalepi, pa se čini da gradske vlasti katastrofalna rešenja rešavaju još gorim.
Mnogo automobila na ulicama glavnog grada Grad rešava promenama saobraćajnica koje dovode do još većih gužvi. Jeste li skorije prolazili kružnim tokom kod Ušća?
Tako su pre nekoliko dana radnici GSP-a predvođeni zaposlenima u trolejbuskom pogonu „Dorćol“ doneli odluku da održe protest upozorenja i blokadu centralnog gradskog trga – Trga republike jer grad nije reagovao na četiri konkretna zahteva koja su uputili, od kojih je prvi odustanak grada Beograda od javno-privatno partnerstva kojim bi se ukinuli trolejbusi i zamenili elektroautobusima privatnog prevoznika „Strela“ iz Obrenovca, kao i da čelnici grada Beograda pruže garanciju da će trolejbuski pogon „Dorćol“ ostati na korišćenje GSP-u i da nijednom trećem licu neće biti ustupljen na korišćenje.
Paralelno sa tim je sve manje funkcionalnih linija javnog prevoza što je posledica skoro pa potpune privatizacije GSP-a i prilagođavanja zahtevima privatnih prevoznika. Tako red vožnje početkom godine postade dinamički, ali izgleda i linije.
„U blokadama, sili i anarhiji zarad ostvarivanja političkih interesa ova gradska uprava neće da učestvuje“, rekao je gradonačelnik Beograda na konferenciji koja je pre nekoliko dana održana povodom promene odluke o skraćivanju linija 704, 706 i 707.
Kako do grada za stanovnike prigradskih naselja?
Prošle nedelje je Sekretarijat za javni prevoz javnosti saopštio da su izmene u prigradskim linijama koje idu za Batajnicu, Altinu i Zemun Polje donete u funkciji veće protočnosti saobraćaja i preraspodele saobraćajnih tokova. Tako zamalo da cenu reorganizacije saobraćaja zbog rekonstrukcije zone oko Beograde na vodi plate stanovnici predgrađa, koji bi ovim izmenama izgubili direktnu vezu sa Beogradom, pa bi tako svi oni koji imaju posla u centru grada morali da putuju značajno duže.
Nije se desilo jer su istog dana najavljene blokade.
Gradonačelnik je na konferenciji za medije nakon suspenzije odluke o skraćenju tri linije javnog prevoza najpre podsetio da je Sekretarijat za javni prevoz počeo da pravi projekat uređenja javnog prevoza, odnosno prilagođavanja povećanju broja stanovnika, ali i vozila u Beogradu, novoj infrastrukturi i svemu onome što grad Beograd danas čini, podsetila nas je gradska vlast na sajtu grada Beograda.
„Stručnjaci iz sekretarijata su ovim projektom pokušali da pokažu ono u šta mi već deset godina verujemo, da će se na ovaj način značajno rasteretiti saobraćaj u centru grada, kao i da će se osloboditi prioritetne trake za javni prevoz, kako bi Beograđani iz svih delova grada brže stigli do svog odredišta. Dali su mi informaciju da bi trebalo da se skrate tri linije – 704, 706 i 707, koje idu iz Batajnice i Zemun polja, a ne da se ukinu“, rekao je Šapić.
Kako su za Mašinu komentarisali stanovnici i stanovnice Zemun Polja, „Računajući Batajnicu i Zemun Polje, to je otprilike oko 100-120 hiljada ljudi. I ovo što rade samo nama je strašno, zato što prvo od bloka 20, znači od te stanice iza Hajata mi bukvalno nemamo ništa do grada. Znači ta stanica je bukvalno slepo crevo.“
Gde nestadoše pešački prelazi?
Samo nekoliko dana nakon odluka o skraćivanju prigradskih linija i njihovog povlačenja, obrisani su pešački prelazi na Terazijama, između Terazijske česme i Hotela Balkan, kao i na Trgu republike, između Narodnog pozorišta i Hotela Meriot. Mediji navode da su neki od ovih prelaza bili jedni od najprometnijih.
Grad izgleda samo automobili treba da koriste, a pešaci u podzemne prolaze. Čak su i mostovi višak.
Zeleno-levi front je ovim povodom napravio akciju kada je kod Hotela Moskva, na mestu gde su gradske vlasti izbrisale jedan od najstarijih pešačkih prelaza u Beogradu, privremeno vratio ovaj saobraćajni znak na kolovozu platnom koje je ubrzo potom sklonjeno.
Iz ove organizacije podsećaju da se ovako građani mogu ugroziti jer se i dalje na tom mestu prelazi ulica što može da dovede do nesreće.
Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu, je rekao da ovaj potez vlasti pokazuje da ne postoji strategija za centar Beograda.
„Ideja je oduvek bila da se na Terazijama maksimalno redukuje individualni motorni saobraćaj i da se veći deo saobraćajnih površina prepusti pešačkom saobraćaju. Zato su i predlagani tuneli ispod terazijskog grebena. Postavlja se pitanje kakva je sada strategija? Ovo što rade forsira saob. kroz najuži centar grada. Još kad izgrade kružni raskrsnicu taj prolaz kroz centar će biti usporen, što će sve zajedno imati vrlo negativan uticaj i na vazduh. Teško je tražiti opravdanje za Šapićeva saobraćajna rešenja“, istakao je Jovanović.
I.P.
