Vlast po običaju najvažnije zakone donosi ispod žita. Međutim, izgleda da ni opozicija ne primećuje problem radne eksploatacije kroz školovanje, ili joj je to sasvim ok.
Osamnaestog aprila završava se proces javne rasprave o nacrtu zakona o dualnom obrazovanju na fakultetima. Ali u skladu sa onom maksimom o zanimljivim vestima, ljudima koji ujedaju pse i obratno – po svemu sudeći centralna vest nije donošenje zakona već izuzetna tišina i očaravajuća servilnost „javne rasprave“ (i medijskih izveštaja o njoj) koja je „održana“ između 29. marta i 11. aprila u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Sam predlog je zapravo direktna kopija zakona koji reguliše dualno obrazovanje u srednjim školama i poduprta je istom novokonzervativnom demagogijom: „pozitivna iskustva drugih država“ (mada je veoma upitno da li su ta iskustva pozitivna ili ne), „sticanje iskustva“ (mada su najčešće u pitanju najprostiji manuleni oblici rada) i slično.
I naravno, nije teško pretpostaviti razlog ovakvih pokušaja da se javne rasprave veštački usportive svojoj suštini i funkciji – te da se, tačnije, iskoriste same protiv sebe: javne rasprave, drugim rečima, prestale su da služe raspravljanju već se transformišu u jedan korak u aklamaciji zakonskih predloga izvršne vlasti. Jer neki zakoni su toliko skandalozni da je prosto mešanje javnosti u njihovo donošenje nedopustivo. Stoga su zakonodavci – valjda poučeni iskustvom javne rasprave tokom procesa donošenja zakona o dualnom obrazovanju u srednjem obrazovanju – ovog puta izuzetne napore uložili u nisko medijsko profilisanje ove. Jer ako je išta pokazala ona rasprava, to je da javnost jednostavno nije imala da kaže bilo šta pozitivno o predlogu – naprotiv.
A da podsetimo: zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama je izglasan i aklamiran bez osvrtanja na oštre reakcije javnosti koje su prilikom te javne rasprave bile iskazane. No nije da je prošlo bez problema: brojni medijski naslovi o eksploataciji dece pohodili su zakonodavce – ili radije njihove PR-ove sa zadatkom beskrajnog damage control-a. A to su činili i zdarvorazumski skovani argumenti: od činjenice da je dualno obrazovanje zapravo zamagljivanje granice između eksploatacije (u obliku radne i potrošačke eksploatacije) i svog ostalog vremena; otvoreni i očigledni mehanizam eksploatacije dece; mehanizam transgresije zabrane dečijeg rada; paralegalno uvođenje prinudnog rada (jer kad “rad” ubacite u školu, onda ne možete da učite a da to ne podrazumeva i rad) te na kraju i očevidni i otvoreni mehanizam obrazovanja-za-kapitalizam, radničku servilnost i uterivanja hijerarhijskog odnosa šef-radnik u (dečje) kosti.
A i da je bilo ozbiljne javne rasprave – nije kao da bi se nešto promenilo: javne rasprave poslednjih godina retko kada rezultuju bilo kakvim promenama (osim kozmetičkih) ili se naprotiv, predlozi čak i pogoršavaju.
Kao što to radi u ostalim sferama u pohodu na institucije i mehanizme participacije javnosti – npr rabeći procedure parlamentarne demokratije i kao što to poprilično uspešno radi ceo alt-Right pokret – sadašnja vladajuća garnitura koristi legalizacijske procedure za legitimizaciju temeljno nelegitimnih politika, uveliko računajući i na sedativizaciju javnog mnjenja ali i njenu pretrpanost informacijama marginalnog značaja.
A prekriveni političkim banalnostima poput „Kosova“, „Republike Srpske“ i slično, najvažniji se zakonski akti i regulative donose „ispod žita“. I dok je opozicija naravno nije propustila priliku za Kosovarenjem, propustila je priliku da obrati pažnju na ovaj – veoma opasni – predlog zakona. Ali, kako su sami protesti jedno veliko markiranje političkog polja za budućnost, uvod u pregovore o međusobnom konsenzusu1 vlasti i opozicije, jedan performans u kojem opozicija poručuje šta će to u budućnosti čačkati a šta neće, poruka (para)političkim faktorima koja će to polja javnosti biti dostupna za odlučivanje a koja će proći bez učešća javnosti. Tako da ispada da je – ukratko – poruka opozicije da smatra da je ovaj zakon sasvim ok.
A kao deo otvorenog demonstriranja suverenosti izvršne vlasti otvoreno se demonstrira i suverenost ministarstva obrazovanjem nad delatnošću obrazovanja – tako se već par meseci (ponovo bez medijske pompe, ponovo bez zuca od strane opozicije) direktori osnovnih i srednjih škola postavljaju od strane ministra obrazovanja i nikoga više – što je u krajnju ruku uzrokovalo i jedan štrajk kada su nastavnici novobeogradske osnovne škole Ratko Mitrović obustavili štrajk radikalno nezadovoljni odokativnim (i pretpostavljamo partijskim interesom dirigovani a partijskim članstvom podmazani) izborom nove direktorke.2
I kao što je to slučaj sa dualnim obrazovanjem u srednjim školama i dualno obrazovanje na fakultetima zapravo je manevar kojim se traže džepovi neaktivirane radne snage ne bi li se masa radnika povećala i ne bi li se povećao pritisak konkurencije na radnike i time im se smanjila pregovaračka moć i nadnica. Drugim rečima, „vrata su vam tamo, i ako nećete vi, ima neke dece koja hoće“.
No, angažovanje dece kao radne snage ima svoje uporište u samoj logici profitno orijentisane ekonomije: za razliku od odraslih, deca se za egzistenciju oslanjaju na roditelje, kući ne moraju da donose egzistenciju, već samo da pridodaju u porodični budžet ili sebi omoguće nešto za šta trenutno u porodičnom budžetu nema dovoljno sredstava. Još jednom, ovog puta s jedne druge strane, dolazi dokaz da cena rada teži minimumu održanja egzistencije, da je cena rada odraz egzistencijalnog minimuma – u krajnju ruku: prinudne bede stanovništva te na kraju i da je ta beda stanovništva jedan promišljeni politički projekat.
- A to je svesno ili ne potvrdio i Boban Stojanović u prošlom utisku nedelje.
- Na stranu činjenica da je ovaj štrajk u stvari pokazao izuzetan vitalitet ideje radničkog upravljanja: ako je verovati štrajkačima, oni već nedeljama uspevaju da sami upravljaju školom a sada zahtevaju smenu novopostavljene uprave. Ako je potrebno objašnjenje: štrajkači koji zahtevaju smene uprave zbog lošeg poslovanja ili privređivanja umalom zahtevaju radničko upravljanje jer istupaju iz zadate matrice „veži konja gde ti gazda traži“.
