Mreža Blok za stanovanje (Blocul pentru locuire) je pozvala kandidate za Evropski parlament iz Rumunije da se bore za to da javno stanovanje postane prioritet Agende Evropskog parlamenta za 2019.
Oni zahtevaju usvajanje Evropske stambene strategije koja bi omogućila članicama EU da ulažu u socijalno stanovanje i druge tipove javnih dobara, te da stabilizuju tržišta nekretnina u cilju smanjenja stambene krize.
Podsećamo da je u martu Evropska građanska inicijativa „Stanovanje za sve“ (Housing for all) pokrenula peticiju za povećanje dostupnosti životnog prostora u zemljama Evropske unije.
U aktuelnim uslovima tržišta nekretnina su regulisana u korist transnacionalnih investicionih fondova i banaka.
Te finansijske institucije su u poziciji da bez ograničenja investiraju na lokacijama na kojima je očekivan rast cena nekretnina. Na atraktivnim lokacijama cene rastu, rast plata ih ne prati, što mnoge prisiljava na promenu lokacije ili beskućništvo. Istovremeno, fiskalna politika EU, koja ograničava javne rashode, onemogućava članice da ulažu u izgradnju stanova u državnom ili gradskom vlasništvu.
Pored očigledne funkcije – da najugroženijima obezbedi krov nad glavom – socijalno (i javno stanovanje uopšteno) ima i funkciju zaštite stanovništva putem stabilizovanja tržišta. Naime, postojanje stanova u kojima je visina zakupa limitirana sprečava nekontrolisani rast cena i stvaranje „balona nekretnina“.
Kao pozitivni primer stabilnog tržišta i grada sa povoljnim odnosom troškova stanovanja i plata najčešće se navodi Beč, u kom čak 60% stanovnika živi u stanovima u vlasništvu grada.
Kao što mnogobrojna istraživanja ilustruju, stambena kriza je vrlo izražena u zemljama i gradovima sa malim procentom stanova u javnom vlasništvu. U Rumuniji i Hrvatskoj u vlasništvu države je oko 2% stanova, u Srbiji tek 1%. Statistika je slična u ostalim postsocijalističkim zemljama.
Jednu za drugom, ove zemlje ugrožava i sve nepovoljnije zakonodavstvo i praksa u oblasti prisilnih iseljenja. Rumunija se sa ovim problemom suočava od 2010. godine.
Aktivisti Bloka za stanovanje jedni su od mnogih koji tvrde da se za korenite promene mora boriti na istom nivou sa kog dolaze glavni pritisci – internacionalnom. Zato od budućih poslanika EP, pored zalaganja za to da se stanovanje ne interpretira kao trošak, već kao ulaganje, zahteva da utiču na promenu institucionalnog okvira. Za početak, tako što bi od EU tražili da potpiše Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i usvoji i primeni Evropsku socijalnu povelju, koja formalno garantuje pravo na zaštitu od siromaštva i socijalne ugroženosti i pravo na stanovanje, a, zatim, i da obaveže članice da svoje zakonodavstvo usklade sa međunarodnim zakonima o zabrani deložacija (primenjivim u slučajevima kada prisilno iseljenje stanare ostavlja na ulici ili bez adekvatnog smeštaja).
I.K.
