Ekonomija znanja da se upravlja finansijskim tokovima i umenja da se vrte točkovi i kablovi

Sa napretkom digitalizacije radnici u neformalnom sektoru postaju sve nesigurniji na radu, a sa neizvesnošću se susreću i dobro obrazovani i kvalifikovani radnici, pokazuje najnovije istraživanje Međunarodne organizacije rada.

protest dostavljača koji rade preko aplikacija

Sinteze postojećih istraživanja, dokaza i diskusija pokazuju da digitalizacija ne utiče nužno pozitivno na ekonomije i uslove rada u zemljama u razvoju. Najnovije istraživanje koje je objavila Međunarodna organizacija rada, naime, očekivano pokazuje da radnici u neformalnom sektoru postaju sve nesigurniji na radu, ali i da se sa neizvesnošću se susreću i dobro obrazovani i kvalifikovani radnici. Štaviše, autorke istraživanja skreću pažnju na to da digitalizacija rada ne doprinosi značajno lokalnoj ekonomiji niti olakšava produktivnu strukturnu transformaciju ekonomija zemalja u razvoju, konstatuje se u pratećem saopštenju MOR-a od 28. februara.

Istraživanje koje potpisuju Uma Rani i Sara Kuk fokusira se prvenstveno na rad koji se obavlja preko digitalnih platformi za rad, tako da obuhvata poslove kao što su poslovi kurira za dostavu, vozača i radnika u sektoru nege, kao i poslove programiranja i slična angažovanja.

„Stari“ modernistički tehnooptimizam „prop‘o“

Rani i Kuk su želele da preispitaju tezu da sama primena novih tehnologija u sektoru rada neminovno vodi ekonomskom razvoju i boljitku za zajednice i pojedince. Podsetimo na to da je u pitanju stara tehnooptimistička teza utkana u srž modernizacijskih procesa, reaktualizovana naglim razvojem digitalnih tehnologija i rastom njihove primene širom sveta.

„Deo aktera smatra da tehnološke inovacije imaju potencijal za povećanje produktivnosti, promovisanje brzog rasta, otvaranje radnih mesta i poboljšanje pružanja javnih usluga“, navode Rani i Kuk. Podsetimo, takvi argumenti imaju važno mesto u govorima političara, koji ih ponavljaju gotovo kao zdravorazumske. Od država se u tim procesima očekuje da daju podršku u fleksibilizaciji tržišta rada, promovisanju profesionalnog usavršavanja i uvođenju novih oblika socijalne zaštite odvojene od zapošljavanja, navode autorke.

„Drugi tvrde da je potpuna automatizacija neizbežna i da će uticaj tehnologije koja štedi radnu snagu na svet rada verovatno biti katastrofalan“, kažu istraživačice. U okviru ovakvog tumačenja predlaže se da države daju podršku stanovništvu tako što će „preusmeriti pažnju na radikalnije oblike distribucije kao što je univerzalni osnovni dohodak, koji može osloboditi radnike mukotrpnog rada i omogućiti procvat emancipatornijih obrazaca rada“.

Digitalizacija se pogrešno ocenjuje na osnovu podataka sa globalnog Severa

Tehnooptimizam i modernizacija su, podsetimo, predmet kritike aktera sa desne, konzervativne strane političkog spektra, ali i onih koji su za društveni progres, poput teoretičarki i teoretičara iz oblasti postkolonijalne teorije, teorije vrednosti i drugih. Potonji upozoravaju na to da uvoz tehnoloških rešenja iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju sa zadrškom, a u postojećim ekonomskim i političkim uslovima, ne oslobađa zemlje u razvoju od vekovnog podređenog položaja, već ih u njemu zadržava.

Ipak, dok je teorijskih rasprava o ovim temama mnogo, još vrednije su one sa podacima sa terena. Kako podsećaju autorke: „Veliki deo debate o uticaju digitalnih tehnologija na svet radnika bio je spekulativan, a tamo gde je potkrepljen empirijskim dokazima, potiče prvenstveno sa globalnog Severa“.

Rani i Kuk su zato sprovele trogodišnje istraživanje o ulozi digitalnih tehnologija u preoblikovanju sveta radnika na globalnom jugu i implikacijama ovih procesa na nejednakost. Projekat je sproveden na Southern Centre for Inequality Studies Univerziteta Witwatersrand u Johanesburgu, uz podršku organizacija, International Development Research Centre (IDRC) i Ford Foundation. U pratećoj publikaciji autorke podsećaju na dosadašnje tokove i rezultate razvojnih procesa zasnovanih na idejama „modernizacije sustizanja“ i ekonomskog rasta, odnosno na njihove teorijske manjkavosti i praktična ograničenja, pre nego što se posvete obradi sakupljenih podataka.

Mikrozadaci i „ćorsokak“ poslovi

Podaci, sa svoje strane, pokazuju da digitalizacija rada u zemljama u razvoju dolazi sa velikim rizicima. Autorke skreću pažnju na to da su za uticaj digitalizacije rada na radnu snagu i ekonomije zemalja u razvoju ključni postojeća infrastruktura i odnosi. Zato, primera radi, umesto da doprinese jačanju ravnopravnosti kroz ravnopravni pristup radnika mogućnostima zapošljavanja na navodno svima dostupnom internetu, digitalizacija (u uslovima nejednakog pristupa internetu i digitalnoj pismenosti) ojačava postojeće i stvara nove odnose neravnopravnosti.

Takođe, umesto da doprinese rastu kvalifikacija radne snage i rastu obima kvalifikovane radne snage usled rasta ponude poslova koji zahtevaju digitalnu pismenost, digitalizacija u realnim uslovima podstiče opadanje kvalifikacija radne snage. To, pokazalo se, važi i u slučajevima kada u pitanju nisu fizički poslovi koji se preko platformi samo autsorsuju.

Naime, i kvalifikovani platformski poslovi su najčešće „mikrozadaci“ koji ne zahtevaju visoku stručnost, ne daju je i ne podstiču dalje obrazovanje, a uzimaju mnogo vremena. Uz to, budući da zahtevaju vrlo usku specijaluzovanost, ne omogućavaju angažovanima zapošljavanje na sličnim pozicijama u drugim kompanijama, nego funkcionišu kao „bezizgledni“, „dead-end“ poslovi, nakon koji je radnica ili radnik u smislu onoga što ima da ponudi sledećem poslodavcu „vraćen na početak igrice“.

MOR: „Razvoj nije vođen tehnološkim promenama, već su na delu društvene, ekonomske i institucionalne sile“

„Ovaj kontekst, tvrde autorke, postavlja značajna pitanja o tome da li digitalizacija može pomoći zemljama u razvoju da sustignu i postignu ekonomski prosperitet i razvoj na isti način na koji su razvijene zemlje učinile kroz industrijalizaciju. Zaista, sve veći broj dokaza pokazuje da putanje razvoja nisu vođene prvenstveno tehnološkim promenama, već da na delu deluju druge društvene, ekonomske i institucionalne sile“, konstatuje se u saopštenju MOR-a povodom objavljivanja ovog iszttaživanja.

„Istraživanje takođe pokazuje da se digitalizacija rada u zemljama u razvoju često odvija u uslovima relativno slabih državnih i institucionalnih kapaciteta, ograničenih fiskalnih resursa, prekomernog nivoa nejednakosti, visoke nezaposlenosti, nepovoljnih uslova integracije globalnih lanaca snabdevanja, i rastuće financijalizacija ekonomskih aktivnosti“, kako se dodaje.

O uslovima rada u „digitalnoj ekonomiji“ u Srbiji redovno možete da čitate u Mašini. Novo istraživanje MOR-a dokazuje da oni ne predstavljaju izuzetak. Oni i ne mogu biti izuzetak u neravnopravnim uslovima integracije svetske ekonomije koju apostrofira MOR i finansijalizacije privrede.

Drugim rečima, (neo)kolonijalni odnosi koji i dalje definišu globalnu privredu i politiku neće se transformisati putem tehnološke revolucije – blerovska „ekonomija znanja“, u nedostatku stvarnog restrukturiranja, samo produbljuje podelu na one koji znaju kako da voze finansijski sektor i one kojima ostaje da voze bicikle i rikše.

I.K.

Tekst je nastao uz podršku Evropske unije.

Prethodni članak

Otkaz predsedniku Samostalnog sindikata Jure Predragu Stojanoviću je nezakonit, presudio je Apelacioni sud

Novica Antić štrajkuje glađu već pet dana

Sledeći članak