„Počeo sam pre šest godina govoreći o tome da pravo na zdravu životnu sredinu ima kapacitet da donese sistemske i transformativne promene. Ali ovo snažno ljudsko pravo se suočava sa još moćnijim silama u globalnoj ekonomiji, sistemu koji je apsolutno zasnovan na eksploataciji ljudi i prirode. I ako ne promenimo taj fundamentalni sistem, onda ćemo samo ponovo menjati ležaljke na Titaniku“, izjavio je za Gardijan Dejvid Bojd, koji je ispunjavao dužnost specijalnog izvestioca UN za ljudska prava i životnu sredinu od aprila 2018. do ove godine.
Po Bojdovoj oceni globalna ekonomija koja zavisi od eksploatacije ljudi i prirode ometa trku za spasavanje planete.
Odlazeći specijalni izvestilac UN za ljudska prava i životnu sredinu je konstatovao da „nešto nije u redu sa našim mozgovima kad ne možemo da razumemo koliko je ovo ozbiljno“, prenosi britanski list.
Pravo na zdravu životnu sredinu UN je prepoznao nedavno
Kako ste i ranije mogli da čitate na Mašini, UN proteklih godina sve otvorenije govori o tome da su razlozi za klimatski katastrofu na čijem smo pragu u nepravednom globalnom ekonomsko-političkom sistemu. Ujedinjene nacije, osmišljene kao Društvo naroda sa namerom da sprečavaju ratove, ne spadaju u najučinkovitije nadnacionalne platforme, ali zato barem ni u one sa najciničnijim stavovima i delovanjem.
Ipak, i Ujedinjene nacije su pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao osnovno ljudsko pravo prepoznale tek 2021-2022. Pravo na zdravu životnu sredinu takođe je u zakonu uvedeno u 161 zemlji, uz izuzetke Velike Britanije, SAD i Rusije.
Dok je Bojd za vreme svog mandata insistirao na tome da pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu mora da se poštuje, veliki zagađivači poput SAD naglašavaju da su deklaracije UN ništa više od preporuke. I dok je, sa jedne strane, donekle ohrabrujuće svedočiti tome da sud za ljudska prava u Strazburu donese presudu u korist žena koje su Švajcarsku tužile zbogtoga što ih nije zaštitila od klimatskih promena, jače emocije izaziva mogućnost da Tramp, ako u septembru dođe na vlast u SAD, ukine tamošnju Agenciju za zaštitu životne sredine i da potpuno odrešene ruke naftnim i rudarskim kompanijama.
Gardijan skreće pažnju na to da su prošle godine subvencije za fosilna goriva dostigle 7 biliona (hiljada milijardi) dolara, odnosno da su se povećale za od 2 miliona dolara od klimatskog samita Cop 26 u Glazgovu 2021. godine. Subvencije su narasle uprkos tome što su se u Glazgovu vlade složile da ih postepeno ukidaju kako bi pomogle u borbi protiv globalnog zagrevanja.
I.K.
