Petrović ističe da ekstremna desnica više nije marginalna politička snaga.
„U pojedinim zemljama ona je deo vladajućih koalicija, dok je u drugima među najjačim opozicionim partijama i tako direktno utiče na javne politike. Ipak, možda je važnija od samog izbornog uspeha normalizacija njihovih ideja“, govori Petrović za Mašinu.
Dodaje da stavovi koji su pre 15-20 godina bili karakteristični za marginalne ekstremističke grupe danas prisutni u „mainstream“ politici. Najčešći su narativi o „narodu protiv elita“, teorija o „zameni stanovništva“ i etnonacionalizma, sve do delegitimizacije demokratskih institucija, medija i civilnog društva.
„Istovremeno, došlo je do sve veće konvergencije političke radikalne desnice i onlajn ekstremističkih subkultura, čime je nastao svojevrstan ekosistem u kojem se ideje, narativi i akteri međusobno osnažuju. Posebno je važno što je u poslednje dve godine postalo vidljivije i njihovo transnacionalno povezivanje, između američkog MAGA pokreta, evropske radikalne desnice i različitih nacionalističkih pokreta izvan Evrope“, objašnjava Petrović.
Desnica u Srbiji često služila da zbuni birače i odvuče glasove na izborima
Govoreći o ulozi desnice na budućim izborima u Srbiji, Petrović kaže da je nezahvalno sa preciznošću predvideti kakva će biti njena uloga, ali da je do sada, ona pre svega služila očuvanju režima.
Desničarske partije i pokreti su se, navodi, predstavljali kao anti-režimske snage, odvlačili glasove i zbunjivali birače, da bi se nakon izbora manje ili više jasno svrstali uz vlast.
„To se pokazalo na primeru Zavetnika i pokreta Branimira Nestorovića. Druga moguća uloga jeste očuvanje postojećeg sistema u slučaju promene vlasti. Najbolji primer za to je DSS Vojislava Koštunice, koji je u prvim godinama nakon smene Slobodana Miloševića usporavao i kočio duboke promene“, ocenjuje naš sagovornik.
Naglašava da je upravo ta uloga najopasnija jer je manje vidljiva većini građana.
On takođe pojašnjava da važni akteri unutar sistema znaju da nema promene režima bez dela desnice, jer je značajan deo anti-režimskih birača u Srbiji naklonjen takvim idejama.
„Istovremeno, svesni su da su te ideje izrazito anti-EU, prokremaljske, antimoderne i patrijarhalne. Drugim rečima, desnica može biti važan mehanizam za očuvanje postojećeg sistema čak i kada formalno nije njegov deo, odnosno i nakon promene vlasti“, smatra Petrović.
Srpska desnica pokušava da iskoristi veze sa AfD-om
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić za Mašinu govori da je režim u Srbiji, pored toga što je autoritaran režim organizovanog kriminala, takođe krajnje desničarski.
„Studentski pokret se proteže od levice do radikalne desnice, pa otuda konzervativne i krajnje desničarske stranke u režimskoj „opoziciji“ nemaju previše izgleda na uspeh“, kaže Bakić.
Nedavno je i predsednik Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović izjavio da su predstavnici njegove stranke imali sastanke sa članovima nemačke desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD).
Tomas Frelih iz AfD-a i poslanik Evropskog parlamenta je jednom prilikom u Evropskom parlamentu rekao da su studentske proteste u Srbiji preuzele „strane sile“ spomenuvši „maskirane muškarce koji tuku srpske policajce na protestima“.
„Čini mi se da je sastanak vođe jedne konzervativne stranke s nemačkim radikalnim desničarima pokazatelj ili desničarske radikalizacije, tj. namernog prestrojavanja NDSS-a u desničarske radikale, ili ideološke, pa i praktično-političke, dezorijentisanosti“, rekao je Bakić.
Prema aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, AfD je trenutno najjača politička partija u Nemačkoj, sa oko 28 posto podrške.
„Sastanak Miloša Jovanovića sa AfD svakako može imati i funkciju kampanje i Novi DSS tu činjenicu popularnosti AfD može da koristi za sopstveno pozicioniranje u Srbiji. Saradnja sa njima je za Novi DSS politički korisna jer joj omogućava da pokaže da želi da bude povezana sa relevantnim političkim snagama u EU, ali na „suverenističkim“ osnovama, i da svoju politiku predstavi kao evropsku alternativu prokremaljskoj desnici“, kaže Predrag Petrović.
Dodaje i da je problem što je (deo) AfD godinama bio predmet ozbiljnih kritika zbog odnosa prema Moskvi i proruskih stavova, ali to nije dovoljno poznato prosečnom biraču u Srbiji.
On ističe i da je važan potencijal koji AfD ima za izgradnju međunarodnih političkih i ekspertskih mreža.
„Njena fondacija Desiderius-Erasmus-Stiftung nastoji da izgradi mrežu saradnje i uticaja, a u ranijem sistemu finansiranja partijskih fondacija procenjivalo se da bi mogla da dobija i do oko 70 miliona evra godišnje iz javnih sredstava. Nije prvi put da srpska desnica pokušava da iskoristi veze sa AfD-om“, kaže Petrović.
Dveri su još od 2017. godine gradile odnose sa ovom partijom, a Boško Obradović je tada javno čestitao AfD-u ulazak u Bundestag. AfD je kasnije podržao i koaliciju Dveri i Zavetnika na izborima 2023. godine.
„Zato ovaj sastanak ne bih posmatrao samo kao protokolarnu ili ideološku saradnju. On može da bude deo pokušaja Novog DSS-a da se pozicionira kao srpski partner rastućoj evropskoj suverenističkoj desnici i da kroz tu međunarodnu vezu dobije političku, ekspertsku i mrežnu podršku. U tom smislu, rast AfD-a za Novi DSS predstavlja i političku priliku izuzetno važnu pred očekivane izbore“, zaključuje Petrović.
L.M.
