Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je početkom marta objavila plan za smanjivanje uvoza ruskog gasa za oko polovine količine koju svake godine uveze EU, izveštava Al Jazzera. Evropska komisija je nedugo potom obznanila namere da do kraja godine smanji uvoz gasa iz Ruske federacije na trećinu i dugoročni plan postizanja pune nezavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije do 2030. godine.
Predsednica EK, Ursula fon der Lajen, je tom prilikom izjavila da Evropa ne može da zavisi od dostavljača koji joj neposredno preti i predložila da se postizanje energetske nezavisnosti od Rusije ubrza i ostvari 2027.
Oba plana predlažu štednju energije i diverzifikaciju dostavljača i izvora. Optimistično gledano, zaoštravanje energetske krize moglo bi podstaći razvoj i upotrebu obnovljivih izvora energije, što bi imalo pozitivne efekte na borbu protiv klimatskih promena. U preporuke plana Međunarodne agencije za energetiku zaista spada veće oslanjanje na nuklearnu energiju i biogorivo, dok se Evropska komisija u svom REPowerEU planu između ostalog zalaže za intenziviranje izgradnje i korišćenja solarnih panela.
Sa druge strane, i IEA i EK predviđaju veće oslanjanje na prirodni gas iz ne-ruskih izvora: IEA kao glavne dostavljače predviđa SAD, Karipsko područje i zemlje Sredozemlja, dok se u REPowerEU kao dostavljači navode Norveška, Severna Afrika i Azerbejdžan. Stručnjaci upozoravaju da će za izgradnju potrebne infrastrukture, dopremanje i pretovar prirodnog gasa iz ne-ruskih izvora biti potrebna ogromna ulaganja, te da svakako nije u pitanju korak u smeru klimatski opravdane energetske tranzicije.
No, to je još manje povećana upotreba uglja koja se u međuvremenu najavljuje kao brzinska mera, o čemu izveštava Balkan Green Energy News (BGEN). Po navodima ovog portala, energetska kriza je još krajem 2021. navela proizvođače električne energije da upale termoelektrane na ugalj koje su držane u rezervi, a Nemačka je nakon početka ruske invazije najavila da će raditi na stvaranju strateških rezervi uglja. Nemačka aktuelno najavljuje da razmatra da na mrežu vrati neke od već ugašenih elektrana i odloži zatvaranje onih koje je trebalo da zatvori da bi, po prethodnim planovima, do 2030. napustila upotrebu uglja.
Od smanjivanja upotrebe uglja, koje je prethodno planirala da izvrši do 2032. godine, sada odustaje i Rumunija, koja, naprotiv, po navodima BGEN namerava da ponovo u pogon stavi neke od već ugašenih termoelektrana. Mnogo drugačije ne razmišljaju ni u Severnoj Makedoniji i BiH, ali ni u razvijenijim zemljama, poput Britanije i Italije.
Sredstva koja je EU ulagala u energetsku tranziciju su i do sada bila premala. Stručnjaci i aktivisti ocenjuju da će novonastala situacija loše uticati na planove EU da do 2050. postigle klimatsku neutralnost i tako doprinese obuzdavanju klimatske krize. Logična pretpostavka je da će u okolnostima koje zahtevaju ulaganja u infrastrukturu za dopremanje prirodnog gasa ostati manje novca za ulaganje u obnovljive izvore energije.
Što se tiče posrnulog domaćeg energetskog sektora, izjave sa vrha vlasti pokazuju da se od termoelektrana neće odustajati u skorije vreme. Podsetimo, termoelektrane EPS-a su najveći pojedinačni zagađivač u Evropi: TENT i TE Kostolac emituju više štetnih gasova nego Francuska, Poljska, Bugarska i Češka zajedno. Dodatno zabrinjava i to što će energetska kriza prividno ojačati pozicije zagovornika izgradnje po životnu sredinu štetnih projekata poput derivacionih hidroelektrana, uprkos tome što je njihov realni doprinos energetskom sektoru mali.
I.K.
