Rezolucija o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u Srbiji inicirana je po hitnoj proceduri zbog dramatičnih dešavanja u prethodnih nekoliko sedmica.
U tekstu Rezolucije Evropski parlament (EP) izražava zabrinutost zbog ozbiljnih indicija o kršenju ljudskih prava, trgovini ljudima i ugrožavanju zdravlja i života 500 vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike guma kompanije Linglong u Zrenjaninu.
S tim u vezi, od srpskih vlasti se zahteva da „pažljivo istraže slučaj i osiguraju poštovanje osnovnih ljudskih prava u fabrici, a naročito radnih prava“, te da zaključke predstave Evropskoj uniji i pozovu krivce na odgovornost. EP insistira na tome da organizacije civilnog društva, evropski i zvaničnici drugih međunarodnih organizacija dobiju slobodan, smislen i nesmetan pristup fabrici, a urgira i da Delegacija EU u Srbiji pažljivo isprati buduća dešavanja i pozabavi se sudbinom 500 vijetnamskih radnika.
EP zahteva od Srbije da poradi na usaglašavanju domaćeg sa zakonodavstvom EU, usvoji novi zakon o pravu na štrajk, pozabavi se problemom neprijavljenog rada i unese izmene u zakon o inspekcijskom nadzoru u cilju njegovog usaglašavanja sa relevantnim konvencijama Međunarodne organizacije rada, čija je Srbija potpisnica.
Od radnika do eko protesta
EP je reagovao i na vesti o pokušajima nasilnog gušenja demonstracija protiv Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakona o eksproprijaciji i projekta Rio Tinta.
„Budući da postoje osnovane tvrdnje da su policijske snage odstupile od svoje obaveze da štite živote, prava i slobode građana, kao i vladavinu prava; budući da je policija upotrebila ozbiljnu količinu sile i uhapsila nekoliko demonstranata; budući da su demonstranti trpeli napade naoružanih grupa, huligana i buldožera“, EP je izrazio duboku zabrinutost zbog nasilja i od srpskih vlasti zahtevao da istraži ove tvrdnje, javno osudi delovanje ekstremističkih i grupa huligana, zaštiti demonstrante od nasilja i osigura uživanje prava na mirno okupljanje.
U Rezoluciji se takođe izražava negodovanje zbog, kako je rečeno, „zamagljivanja linije između aktivnosti državnih zvaničnika, policije i stranačkih političara“, degradacije slobode medija i rastuće upotrebe pretnji i govora mržnje prema predstavnicima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, organizacijama civilnog društva, novinarima i javnim ličnostima i od vlasti u Srbiji zahteva da primeni hitne mere u cilju osiguravanja slobode govora i slobode medija, kao i da istraži slučajeve njihovog ograničavanja.
EP je izrazio i zabrinutost zbog rastućeg uticaja Kine u Srbiji i na zapadnom Balkanu:
„Imajući u vidu da Srbija sklapa sve više ugovora sa velikim kineskim industrijama i odobrava Kini sve više pravnih privilegija, čak i kada su one u suprotnosti sa zakonima EU; budući da ugovor o zapošljavanju stranih radnika između Beograda i Pekinga omogućava primenu kineskog radnog zakonodavstva u Srbiji“, urgira se da Srbija obezbedi da i kineske kompanije poštuju njeno radno zakonodavstvo i zakone o zaštiti životne sredine.
U Rezoluciji se izražava zabrinutost zbog korupcije i nedostatka vladavine prava u oblasti zaštite životne sredine, uopštenog nedostatka transparentnosti u oblasti ocenjivanja uticaja infrastrukturnih projekata na životnu sredinu i društvo, „kako kada su u pitanju kineske investicije, tako i u slučaju miltinacionalnih kompanija poput Rio Tinta”.
Dosadašnje reakcije domaćih vlasti na Rezoluciji bile su izuzetno negativne. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je negirao natuknice da domaća policija sarađuje sa huliganima i izjavio da se „poslanici Evropskog parlamenta(EP) u svojim zemljama ne pitaju ništa, zato svoje frustracije hoće da leče na Srbiji”, kako prenosi N1. Politika piše da je predsednik skupštine Ivica Dačić ocenio da je Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji je još jedan primer licemerja i dvostrukih standarda.
U javnosti se javljaju i pojedinačni glasovi kritike prema činjenici da EU nije adekvatno reagovala u prethodnim slučajevima kršenja međunarodnih konvencija do kojih je dolazilo prilikom implementacije projekata međunarodnih investicija koje ne dolaze iz Kine.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava su pozdravile donošenje Rezolucije, ali i izrazile zabrinutost da ovakvi dokumenti mogu ostati mrtvo slovo na papiru, naročito imajući u vidu da domaće vlasti u međuvremenu nisu učinile dovoljno ni da olakšaju položaj vijetnamskih radnika u Zrenjaninu. Kako u svom saopštenju podseća Astra, oni i dalje nisu adekvatno zbrinuti:
„Naročito zabrinjavaju informacije koje su dobijene od radnika, da menadžment ne zbrinjava povređene i obolele radnike, da čak i kad bi poziv hitnoj pomoći stigao sa strane, od nekog ko nije direktno uključen u poslovanje Linglonga ili kineske firme koja je angažovala radnike, pitanje je da li bi hitna pomoć mogla da uđe u fabrički krug ili smeštaj.”
Rezoluciju su pokrenuli poslanici liberalne poslaničke grupe, koje su podržali socijaldemokrte i zeleni. Tekst je pripremilo šest poslaničkih grupa a za Rezoluciju je glasala velika većina poslanika Evropskog parlamenta.
I.K.
