Dok francuski sindikati pripremaju treći protest protiv penzione reforme, najavljen za utorak, 17. decembar, njen utemeljitelj Žan-Pol Delevoj danas je podneo ostavku.
U prvom protestu, održanom 5. decembra, učestvovalo je po zvaničnim podacima oko 800 hiljada, a prema sindikatu CGT oko milion i po ljudi, na preko 200 lokacija širom Francuske. Istog dana započela je obustava rada koja je paralizovala dobar deo šinskog, drumskog i avio saobraćaja.
Makron ne odustaje od izmena penzionog sistema koje bi mnoge radnike u Francuskoj primorale da rade po nekoliko godina duže od očekivanog, istovremeno im umanjujući mirovine za nekoliko stotina evra. Krajem prošle nedelje aktuelna, neoliberalno orijentisana vlada javnosti je predstavila pojedinosti reforme. Kako smo već pisali, sprovođenje ove reforme bi penzioni sistem Francuske učinilo sličnijim penzionim sistemima susednih zemalja.
Predstavnici sindikata smatraju da je takav udarac egzistencijalnoj sigurnosti i oduzimanje stečenih prava radnika nedopustivo. U najpogođenije grupe spadaju vozači u putničkom saobraćaju, koji po dosadašnjem sistemu imaju pravo na ranije penzionisanje. Zato je oko 30, mahom saobraćajnih, sindikata u štrajku već dvanaesti dan. Prošle nedelje je saobraćalo samo 25% TGV brzih vozova. U Parizu po uobičajenom režimu rade samo dve automatizovane metro linije, dok 6 radi smanjenim kapacitetom, a 8 ne saobraća uopšte. Otkazan je deo tramvajskih linija i oko polovine autobuskih. Avio saobraćaj je poslednjih dana normalizovan, ali je veliki broj benzinskih pumpi širom zemlje u blokadi ili bez goriva.
Mediji javljaju da je Visoki predstavnik za penzije u vladi Francuske, Žan-Pol Delevoj, danas podneo ostavku. Proteklog vikenda Le Mond je iskopao i objavio podatak da je Delevoj u prijavi francuskoj agenciji za transparentnost (HATVP) prećutao čak deset od trinaest poslova i funkcija, što plaćenih što volonterskih, koje je paralelno obavljao od kada je u septembru tekuće godine angažovan da postavi osnove sporne reforme. „Gospodin penzije“, kako je u medijima nazivan ovaj bivši senator, ministar i nacionalni ombudsman je, očekivano, izjavio da su sindikati i opozicija na njega vršili pritisak i izložili ga „žustrim napadima“.
Dok se Makron i vlada nadaju da će borbeni žar sindikata i demonstranata opasti, sindikati će pokušati da ovim skandalom dodatno motivišu građane da izađu na ulice. Ponovo se očekuje učešće radnika u železnici, studenata, zdravstvenih radnika, pravnika i zaposlenih u obrazovanju, te podrška Žutih prsluka. Sudeći po izjavama, čini se da učesnike prethodnih protesta motiviše želja da se usprotive urušavanju čitavog javnog sektora i sistema socijalne zaštite, a ne samo potreba da zaštite svoje penzije.
Pored protesta, sindikati će kao faktor u pregovorima uskoro moći da iskoriste i štetu koju će obustava saobraćaja, koja se nastavlja, naneti Francuskoj u doba praznika.
Aktuelni štrajk u Francuskoj je primer uspešnog organizovanja na koji bi radnici i politički aktivisti u drugim zemljama voleli da mogu da se ugledaju. U strahu od te mogućnosti Boris Džonson je kao jednu od prvih mera nakon preuzimanja dužnosti britanskog premijera najavio kriminalizaciju štrajka u velikim saobraćajnim sistemima.
I.K.
