Žene su bile višestruko opterećene radom u kući i na poslu, brigom o deci, ali i starijima i bolesnima. Bile su najizloženije epidemiji kao medicinske radnice ali i kao radnice koje čine većinu u uslužnom sektoru – radeći tako u „tri smene“ – žene su ponovo bile na prvoj liniji fronta.
Vanredno stanje: preoterećenost i nasilje
U toku vanrednog stanja donete su uredbe po kojima je jedan od zaposlenih roditelja mogao ostati kod kuće kako bi brinula/o o deci ukoliko su mlađa od 12 godina, a podaci pokazuju da su upravo žene češće od muškaraca radile od kuće. Neke majke su mogle da svoj posao obavljaju od kuće, ali je veliki broj onih koje to nisu mogle – trgovkinje, medicinske radnice, frizerke, radnice u fabrikam, itd. Ukoliko su u pitanju samohrane majke, izbor je bio ili da izgube posao ili da čuvaju svoju decu.
Prema nekim istraživanjima žene su u većem procentu ostajale bez posla u toku pandemije, ali posledice pandemije tek očekujemo u godinama ekonomske krize pred nama.
Pandemija je samo pogoršala ionako teške uslove rada žena. Među nezaposlenima brojnije su žene. Češće rade za minimalne, ili i manje zarade, radno vreme skoro da ne postoji, uslovi na radu su zabrinjavajući a ugovori nepostojeći. Radnice u trgovinama bez prava na slobodan dan, tekstilne radnice bez prava na provetravanje prostorija ili prava na odlazak u toalet, bez klime ili grejanja. Bez prava na bolovanje, porodiljsko ili negu deteta ako su majke.
Vanredno stanje s početka godine je sa sobom donelo izolaciju, ali i veću ekonomsku nesigurnost i ugroženo psiho-fizičko zdravlje, kao i porast nasilja prema ženama. Prisilni ostanak u kući sa nasilnikom je mnogim ženama dodatno ugrozio život. SOS linije za pomoć ženama žrtvama porodičnog nasilja su zabeležile povećan broj poziva kod nas ali i u svetu, iako zabeleženi brojevi ne ukazuju na ukupno nasilje, već isključivo na ono koje je prijavljeno i/ili procesuirano, a prema istraživanjima taj broj iznosi samo 40% od ukupnog nasilja.
Ugroženo pravo na abortus
Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA) je upozoravao na neke od posledica pandemije Covid-19 na žensko zdravlje i telesnu autonomiju, po kome se predviđa da 47 miliona žena neće imati pristup kontracepciji, što će dovesti do 7 miliona neželjenih trudnoća u narednih šest meseci, a u narednih deset godina, 2 miliona devojčica će, zbog trenutnog prekida programa za sprečavanje ženske genitalne mutilacije, biti podvrgnute ovoj nasilnoj praksi, dok će ukidanje programa za sprečavanje dečjih brakova dovesti do 13 miliona dečijih brakova, što bi u normalnim okolnostima bilo sprečeno.
Već s početka pandemije se pokazalo kako se pravo na abortus i reproduktivno zdravlje žena ograničava odlukama, poput onih u Teksasu ili na Aljasci, da se ženama pristup abortusu ograniči ili potpuno uskrati, jer abortus nije viđen kao „esenijalna medicinska procedura“.
Takve politike su dovele i do toga da stotine hiljada žena provode dane na ulicama Varšave i drugih gradova širom Poljske protestujuči zbog presude Ustavnog suda kojom je Poljakinjama gotovo u potpunosti zabranjen abortus. Ova odluka je zbog snažne reakcije poljskog društva koje su pokrenule žene suspendovana.
Ipak ima i dobrih vesti
Iako je ova godina donela mnoge probleme, strepnje i posledice koje ćemo godinama osećati, ima i dobrih vesti.
Nakon dugotrajne kampanje i protesta žene u Argentini su uspele da se izbore za legalizaciju abortusa što je izglasao i donji dom argentinskog parlamenta sredimom decembra. U Boliviji je nakon formiranja nove Vlade oformljeno i Ministarstvo kulture, dekolonijalizacije i depatrijarhalizacije koji će voditi Sabina Orelana.
U Srbiji je u julu ove godine, u krivičnom postupku koji je trajao duže od dve godine, bivši predsednik Opštine Brus, Milutin Jeličić Jutka, prvostepeno osuđen na tri meseca zatvora. U presudi suda u Kruševcu Jutka je osuđen za krivično delo nedozvoljene polne radnje nad saradnicom Marijom Lukić, što je, kako je ocenjeno, prvi slučaj zatvorske kazne zbog navedenog krivičnog dela presuđene jednom političkom moćniku u Srbiji.
Ove godine je u Šapcu i Novom Sadu počela imunizacija devojčica i dečaka od 12 do 14 godina protiv humanog papiloma virusa (HPV) koji je u 97% uzročnik raka grlića materice. Ovaj malignitet je drugi vodeći među ženskom populacijom u Srbiji. Iako je država Srbija uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni“ deo prevencije raka grlića materice ali domovi zdravlja ne dobijaju tu vakcinu – postojanje malih doza dostupnih devojčicama u Šapcu i Novom Sadu je dobra vest.
U septembru je onovana i mreža Žene za reke. Mreža za reke okupila je aktivistkinje iz svih krajeva Srbije. Žene iz Pirotskog orkuga, Arilja, Kraljeva, Beograda, Novog Sada, Šapca, Užica, Niša. Osnivanje mreže je motivisano potrebom za afirmacijom uloge žena u zaštiti prirode i potrebom za solidarnim i udruženim otporom narastajućim pritiscima koje trpe borci za životnu sredinu, a žene naročito.
I.P.
