„Mi smo jasno rekli investitoru da se ne slažemo sa tim da on cevi za MHE Mlanča sprovede kroz naše imanje i da mu dozvolu za to nikad nećemo dati, ali naše protivljenje njemu, očigledno, ništa ne znači”, kaže za Mašinu Milica Ranđelović, članica samoorganizovane grupe građana koji su početkom avgusta na Goliji postavili tablu sa natpisom „Upozorenje! Investitori malih hidroelektrana, niste dobrodošli! Branićemo našu reku do kraja!”
Zbog MHE Mlanča u cevima bi mogao završiti po gotovo kilometar Beloševe, Jasenske, Strainjske i Grajićke reke. Prvi pravni koraci u smeru njene izgradnje učinjeni su iako pored imovinsko-pravnih postoje i druge formalno-pravne prepreke, kao i obećanja samog vrha države da se reke u slivu Studenice više neće uništavati. Suštinski najvažnije – uprkos tome što je znanje o destruktivnosti ovog tipa hidroenergetskih projekata sve obimnije i ubedljivije.
„Ljude koji neposredno stoje iza toga ne znam po imenu i prezimenu, ali verujemo da su u pitanju isti ljudi koji su jednostavno zaposeli planinu i rade šta god hoće”, kaže Ranđelović. Golija je izložena intenzivnom šumarstvu i divljoj gradnji iako obuhvata park prirode Golija i rezervat biosfere Golija – Studenica, te staništa stotina vrsta ptica i riba, uključujući i zaštićene biljne i životinjske vrste. „Jedna mala klika ljudi oko te planije se organizovala i izmenila planinu: gradili su zemljane puteve preko tokova reka, seku šumu i ponašaju se kao da je planina njihovo privatno vlasništvo”, dodaje njen suprug Uroš.
„Spremni smo da budemo na terenu i da svojim telima branimo reke”
Sporna MHE planira se u gotovo potpuno napuštenom kraju, čija priroda je, bar na prvi pogled, lak plen za eksploataciju. Investitor je, kaže Uroš, iskoristio okolnost da vlasnici parcela kroz koje reka protiče, koji su i poreklom iz ovog kraja, više tu ne žive i retko navraćaju.
Tabla sa upozorenjem investitorima nestala je narednog dana, ali građani se ne daju pokolebati. Kako naša sagovornica nastavlja:
„Preduzećemo sve da do guranja reke u cevi ne dođe jer smo već videli kakav katastrofalan uticaj na životnu sredinu imaju MHE. Spremni smo da budemo na terenu i da svojim telima branimo reke”.
Nepopravljiva šteta koju izazivaju male derivacione hidroelektrane žiteljima i posetiocima ovog kraja je dobro poznata iz primera MHE Grajići, smeštene u donjem toku istoimene reke, na obodu zaštićenog područja.
„Tamo sve izgleda užasno. Oni su na jedan dan, za vreme naše akcije, isključili hidrocentralu da bi ostvarili privid normalnosti, ali ljudi iz udruženja Spasimo Studenicu su nekoliko dana ranije fotografisali kako izgleda kad MHE radi: vode faktički nema, a riba je zarobljena u gornjem toku jer ne može da prođe kroz neupotrebljivu riblju stazu”, opisuje Ranđelović. MHE Grajići, jedna od deset već izgrađenih od ukupno pedesetak MHE planiranih u okolini Kraljeva, je tipski, nimalo usamljen primer.
“Istraživanja su pokazala da su derivacione MHE umanjile populaciju pastrmki za 90% na svakom staništu pastrmke na kom su izgrađene”, ukazao je profesor Simonović, deo stručnog tima sa Biološkog i Šumarskog fakulteta u Beogradu koji je 2019. godine analizirao uticaj izgradnje MHE na živi svet reka u okolini Kraljeva i Arilja.
„Motrićemo na svaki papir”
Baš kao ni ugroženim biljnim i životinjskim vrstama, izgradnja malih derivacionih hidroelektrana najčešće ne donosi ništa dobro ni lokalnom stanovništvu. Pomenuta MHE Grajići je, primera radi, podignuta uz saglasnost meštana, kojima je u zamenu obećano da će dobiti preko potrebni put. Ranđelović danas ocenjuje da su meštani i najneposrednije prevareni jer je, umesto da se put asfaltira i izgrade mostovi za stoku, stanje postojeće saobraćajnice lošije nego što je bilo.
„Njima su obećana i radna mesta, ali ni to nisu dobili. Ono sa čim su ostavljeni su novi problemi, jer je sada teško napajati stoku, a teška mehanizacija više ne može da prođe. Umesto izgrađenog, dobili su razorani put”, naglašava Milica Ranđelović.
Slična situacija – da investitor-predator zloupotrebljava loše stanje infrastrukture, a da meštani u nedostatku alternativnih rešenja pristaju da žrtvuju vodotokove (sa sve ekološkim, ribarskim, šumarskim, poljoprivrednim, turističkim i kapacitetima i potencijalima za vodosnabdevanje) u zamenu za saobraćajnice, kanalizaciju i groblja koja su država i lokalna samouprava propustile da izgrade ili obnove – ponovila se i previše puta. Sreća u nesreći je činjenica da su građani, upravo zbog učestalosti problema, sve obavešteniji, povezaniji i spremniji da pruže otpor.
„Mi smo ranije bili uspavani jer je bilo priče da je Kraljevo već stavilo moratorijum. Ovog puta ćemo na vreme reagovati. Motrićemo na svaki papir, pratićemo situaciju, pa ćemo u skladu sa njenim razvojem odlučivati o tome koje korake da preduzmemo dalje”, za Mašinu kaže Goran Nikolić iz inicijative Spasimo Studenicu.
Otpor izgradnji MHE Mlanča traje već nekoliko godina, od kada su Miličin otac i njegova braća odbili da daju usmenu dozvolu za to da kroz njihova imanja prođu cevi i obratili se medijima. U nameri da zaustave izgradnju sporne MHE meštani-vlasnici su se povezali sa inicijativama Spasimo Studenicu, Sačuvajmo planinske reke Kraljeva i Pravo na vodu, sa kojima su u julu Odseku za zaštitu životne sredine grada Kraljeva predali mišljenje u vezi sa MHE Mlanča. Oni zahtevaju da postupajući organ gradske uprave odbaci zahteve investitora koji, po njihovim navodima, nije dostavio potrebnu dokumentaciju i saglasnosti. Kako naglašavaju iz Prava na vodu, svoja mišljenja dostavile su brojne organizacije, građani i stručnjaci, jednoglasni u tome da„ Kraljevu i Srbiji ne treba još jedna MHE sa razarajućim posledicama na životnu sredinu i život ljudi i da se to nerazumno uništavanje prirode, predela i života mora konačno zaustaviti”.
Milica Ranđelović navodi da su udruženja pozvala Zavod za zaštitu prirode da izvrši ekspertizu živog sveta napadnutih reka, a ribolovačke organizacije koje gazduju u tom delu sliva da daju analizu vodotokova i potrebnih mera zaštite mresta ribe. „Pozvali smo se na analizu profesora Ratka Ristića koja kaže da je energetska korist od MHE beznačajna, a ekološka šteta nemerljiva. Zahtevamo da se sve to uradi pre nego što se donese bilo kakva odluka”, nastavlja.
Vlasnici parcela tvrde da investitor pokušava da izigra zakon na više načina.
„Tražili su informaciju o lokaciji, u kojoj se saznaje da li se lokacija, na primer, nalazi u parku prirode ili ne, od lokalne samouprave. Međutim, oni su tražili informaciju o lokaciji samo za lokaciju na kojoj se nalazi crpna stanca za prethodnu MHE i onda su to dodali u projektnu dokumentaciju za novu hidroelektranu”, iako su crpne stanice za MHE Mlanča planirane na sve četiri ugrožene reke, tvrdi Uroš Ranđelović.
Ranđelovići i predstavnici inicijative Spasimo Studenicu takođe navode da je investitor u projektu cevi pozicionirao u samo korito reke, predstavljajući ih kao elemente malog vodovoda. „Vlasnike za koje su znali da neće dati saglasnost su jednostavno izopštili i cevi ‘stavili’ direktno u reku. Budući da je reka javna svojina, oni su potpisali nekakav ugovor sa državom”, objašnjava Uroš Ranđelović. Po njegovoj oceni, investitor će prekršiti ili imovinsko-pravne odnose ili standarde zaštite životne sredine, jer cevi po rešenju Zavoda za zaštitu prirode ne smeju da se stavljaju u korito reke. Po informacijama kojima raspolaže inicijativa Spasimo Studenicu, same cevi će najverovatnije biti postavljene na proleće 2023.
Da je donesen moratorijum, ne bismo raspravljali o pojedinačnim projektima MHE
Građanske inicijative podsećaju javnost na to da su prošle godine zahtevale moratorijum na izgradnju novih MHE na čitavoj teritoriji Kraljeva. Kako komentariše Strahinja Macić iz Prava na vodu, Peticija za moratorijum na MHE, odnosno zahtev Gradu Kraljevu za obustavljanje izdavanja novih dozvola i brisanje iz prostornog plana ovakvih projekata bila bi tačka na problem ugrožavanja dragocenih planinskih reka:
„Da je ovaj zahtev usvojen, uopšte ne bi bilo potrebe da sada raspravljamo o pojedinačnim mini hidroelektranama. Zahtev su tri inicijative, Spasimo Studenicu, Sačuvajmo planinske reke Kraljeva i Pravo na vodu podnele u novembru 2021, a od tada nam gradska uprava nije odgovorila niti na pozive za sastanak a kamoli na inicijativu. Na tri godine kampanje i objašnjavanja, mišljenja stručnjaka, podrške javnih ličnosti i velikog interesa zaštite prirode – gradska vlast ostala je nema. ”
O MHE Mlanča ne bi bilo govora ni da je zaštićen čitav sliv reke Studenice, a ne samo njeni delovi.
„Sliv reke Studenice je uredbom Vlade Republike Srbije od 15. januara 2020. godine proglašen kulturnim predelom. U tom predelu nije predviđeno iskorišćavanje hidroenergetskih potencijala, pregrađivanje reka, pa čak ni sečenje zelenila oko reka. Dozvoljena je gradnja samo malih vodovoda”, objašnjava za Mašinu Goran Nikolić iz Spasimo Studenicu.
Nikolić dodaje da su aktiviste ove inicijative prošle godine iz kabineta premijerke Brnabić uveravali da se u slivu Studence više neće ništa graditi, te da je predsednik republike to potvrdio, rekavši da su „oko Studenice napravljene neke greške”, ali da će se izdavanje dozvola za MHE na spornim lokacijama obustaviti. U Spasimo Studenicu su zato sa iznenađenjem dočekali aktivnosti vezane za realizaciju projekta MHE Mlanča. Kako kaže Nikolić:
„U ovom trenutku ne znamo da li je za to odgovoran grad Kraljevo ili lokalna administracija postupa u dogovoru sa vrhom države. Uskoro ćemo se ponovo obratiti predsedniku i premijerki i pitati ih da li oni stoje iza svojih reči ili su nas slagali.”
Izgradnja MHE Mlanča i MHE Grajići ne bi bila moguća ni da su nadležni usvojili zahteve stručnjaka da se hidroenergetski potencijali ne eksploatišu u obodnim zonama zaštićenih područja, koja su sa njima neminovno i očigledno povezana.
Za moratorijum ili neki drugi vid sistemskog pristupa problemu MHE u Srbiji stručnjaci i aktivisti se zalažu i zbog toga što nije retko da postojeći propisi budu prividno ispoštovani, a da ipak dođe do štete po životnu sredinu. Pomenuto istraživanje Univerziteta u Beogradu je pokazalo da u planinskim rekama na kojima su građene MHE van cevi ostaje premalo vode čak i kada se sve izvede po propisima.
Jedan od problema izgradnje derivacionih HE je svakako to što zakon ne zahteva izradu studija o uticaju na životnu sredinu za HE male instalisane snage. Dešava se i da nekoliko MHE bude izrađeno na istoj reci ili istom slivu bez kumulativne procene uticaja, a da to ipak bude po zakonu.
Međutim, mi samo postojanje procene ne garantuje da će ona biti i odgovorno napisana. Primera radi u publikaciji Hidroekološka studija mogućeg uticaja MHE „Lanište” na ekosistem Rupske reke mišljenje biolog iznosi maštovito mišljenje da će „pastrmka brže rasti i bolje živeti u manjoj količini vode koja ostane u koritu reke nakon stavljanja dela reke u cev jer će se manje mučiti i manje energije trošiti na plivanje”, pri čemu se navodi da populacija neće pasti „ispod optimalnog smanjenja broja pastrmke”, što je formulacija koju, kažu stručnjaci, ne poznaje nauka.
Najbolji protivotrov napasti malih derivacionih hidroelektrana bila bi potpuna zabrana njihove izgradnje, za koju se aktivisti i stručnjaci zalažu godinama. „Utešnom nagradom” bi se moglo smatrati ukidanje feed-in tarifa preko kojih investitori zapravo profitiraju od MHE. Srbija je, nažalost, ne samo propustila da ne obnovi regulativu o feed-in tarifama početkom 2020, već ih je učinila profitabilnijim.
Ako se investitor ne povuče, građani će blokirati Ibarsku magistralu
Goran Nikolić iz Sačuvajmo Studenicu pretpostavlja da nadležni neće odgovoriti na mišljenje građana i organizacija civilnog društva, kao što nisu odgovorili na zahtev da se donese moratorijum na izgradnju MHE na teritoriji opštine Kraljevo. Aktivisti pretpostavljaju da će lokalna samouprava, kao što je to činila u prethodnim slučajevima, na upit investitora dati pozitivno mišljenje uprkos protivljenju građana.
Građani – prinudni aktivisti, prisiljeni da na sebe preuzmu odgovornost za očuvanje reke, kažu da će njihove dalje aktivnosti biti uslovljene potezima koje bude povlačio investitor, i da nemaju jasan plan, ali da imaju „podršku svih ljudi koji se na svim frontovima bore da sačuvaju ovo malo zemlje što nam je ostalo”. Iz Spasimo Studenicu navode da će zbog MHE na Goliji, ako ne bude drugog izlaza, na jesen blokirati Ibarsku magistralu. Kako zaključuje Milica Ranđelović:
„U svakom slučaju spremni smo na sve”.
