Možda neko zamišlja „društveni dijalog“ kao neku fino organizovanu javnu raspravu, neku veliku konferenciju na koju dolaze stručnjaci i zainteresovani građani i svi u finom tonu iznose svoje argumente za i protiv (recimo rudarenja litijuma), pa nakon toga iznesu neke zaključke i donesu odluke. Naravno, pitanje je ko bi u jednom tako finom dijalogu bio na kraju taj koji sumira zaključke i donosi i sprovodi odluke.
I bez tako lepo zamišljenog društvenog dijaloga u Srbiji je sasvim jasno ko ima moć da iznese zaključke, donese i sprovede odluke i to je ono što upravo gledamo i slušamo poslednjih dana. Kompanija Rio Tinto ima nesagledivo mnogo materijalnih sredstava da vodi kampanju u svoju korist i lobira za svoje interese, tog novca je sasvim dovoljno da plati usluge raznih stručnjaka i medija. Njihova moć je dovoljno velika da i vlastima ostaje samo da se povinuju potrebama kompanije i građanima prodaje priču o boljoj budućnosti. Ono što se ne govori je da bi ta budućnost bila bolja za kompaniju koja eksploatiše naše minerale (i malom broju ljudi koji tome doprinose) ali ne i Srbiji i njenim građanima.
Društveni dijalog postoji
Pozicija kompanije Rio Tinto u Srbiji, istraživanje i potencijalni početak rudarenja litijuma u dolini Jadra su gotovo jedina stvar o kojoj je poslednjih decenija u Srbiji zapravo postojao društveni dijalog.
Svi stručnjaci koji su to želeli su izneli svoje argumente. Najviše je onih koji su jasno rekli da se protive rudarenju litijuma u Srbiji, i to nisu samo pojedinci već i relevantne institucije uključujući i Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Organizovani su i razni stručni skupovi i televizijske debate i opet su uvek u većini bili oni koji se protive otvaranju rudnika. Ovaj kratak stav nema prostora za ponavljanje svih tih argumenata koji se protive kopanju litijuma u Srbiji, svako ko zapravo želi se može lakom pretragom interneta upoznati sa već iznesenim stavovima. Ukratko, šteta po životnu sredinu bi bila daleko veća od koristi koju država i građani mogu imati od eksploatacije litijuma, a tome ne doprinosi ni izuzetno niska rudna renta na osnovu koje bi u državnoj kasi ostajao mizeran iznos stvarne vrednosti onoga što se dobije eksploatacijom.
Građani nisu ostali nemi u tom društvenom dijalogu. Krajem 2021. godine smo videli kulminaciju ekoloških protesta koji su mesecima organizovani po Srbiji – to su bili najmasovniji protesti i njihova poruka je bila sasvim jasna – Rio Tinto marš iz Srbije!
Vlast je u tom momentu razumela ovu poruku i povukla poteze koji su građanima ulili nadu da ih je neko konačno čuo. Ipak, nije prošlo puno vremena i sada slušamo ponovo priču boljoj budućnosti uz kopanje litijuma.
Dakle, da bude jasno i struka i narod su jasno rekli da su protiv rudarenja litijuma u Srbiji. Dalje pozivanje na „dijalog“ nema puno smisla – kakav dijalog je moguć sa onima koji su već nešto obećali građanima pa to pogazili? Ili očekujemo od vlasti, sa onoliko otvorenih korupcionaških afera, da u ime građana pregovara nešto sa kompanijom koja je u svetu poznata po korupciji, zanemarivanju životne sredine i nepoštovanju radnih prava?
Većina ljudi u Srbiji je zauzela jasan stav da ne žele da naša država bude rudarska kolonija. I sada je na svima nama da tu volju nekako odbranimo. Neki su, kako bi skrenuli pažnju na problem, hrabro iz Novog Sada i Beograda krenuli peške put Loznice gde će 28. juna biti organizovan veliki protest. Podržite ovu borbu i učestvujte koliko možete – dijalog je sproveden, odluke smo doneli i vreme je da ih sprovedemo.
