Sedam meseci protesta, blokada i društvenih tenzija se sručilo u nedelju na lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Pravedno ili ne, isti su poslužili poziciji, opoziciji ali i javnosti kao odgovor na mnogobrojna pitanja – od toga koliko predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje uživa poverenje sopstvenog biračkog tela, da li je opozicija, potpomognuta studentima, uspela da akumulira građansko nezadovoljstvo, do toga na koji način i u kolikoj meri će, tradicionalno, biti izbornih neregularnosti. I dok zvanični preliminarni rezultati sugerišu tesnu pobedu liste Srpske napredne stranke, razloga za optimizam druge strane itekako ima.
Nakon što je opozicija objavila pobede u oba izborna mesta, ubrzo je stigao demanti od predsednika države. Prethodno je izborni dan protekao, kao i prethodnih sedam meseci, u tenzičnoj atmosferi sa nizom incidenata, te prijava izbornih neregularnosti. Građani su izašli na ulice – što u Zaječaru i Kosjeriću, što i po drugim gradovima – opšteprihvaćena parola glasila je da je opozicija pobedila, te da SNS, opet, pokušava da pokrade izbornu volju građana.
Jutro je svanulo, a zvanični preliminarni rezultati nadležnih institucija glase, u poslaničkim mandatima: 27 naspram 23 u Zaječaru, te 14 prema 13 u Kosjeriću. Žalbe su najavljene, ali da li će doći do obaranja određenih biračkih mesta, te ponavljanja glasanja, teško je proceniti. Ostaje pitanje kako posmatrati trenutni, znani, rezultat?
Politikolog i naučni saradnik sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać u razgovoru za Mašinu o njegovom viđenju nedeljnih izbora objašnjava da su isti poprimili nacionalnu pažnju zato što su prvo ozbiljno merenje između SNS-a i opozicione javnosti, a koje dolazi nakon početka društvene krize, odnosno pada nadstrešnice u Novom Sadu i studentskih protesta.
„Srpska napredna stranka je očajnički želela pobedu, zato su i ulagali onolika sredstva u Zaječaru i Kosjeriću. Tu se priča o milionima evra za lokalne kampanje, to je novac koji neke opozicione stranke verovatno zajedno ne potroše na parlamentarnu kampanju. To su odbori iz cele Srbije koji dolaze u ta mesta da rade izbore, pod znacima navoda. I uprkos tome, imali smo jedan respektabilan rezultat opozicije na oba mesta, sa veoma malom razlikom. Međutim, SNS je uspela da pokaže ono što je i namerila, a to je da su očuvali svoje biračko telo i to je nešto na čemu je Vučić aktivno radio. Ipak, rezultat je egal, uz sve te uložene resurse, i uz činjenicu da se radi o vrlo malim ruralnim sredinama, gde je SNS na prošlim lokalnim izborima osvojila 70 odsto. Meni je to pokazatelj da oni na nivou Srbije ne stoje najbolje. Uzimajući to u obzir, rekao bih da ishod nije u načelu loš”, smatra Bursać.
On pak dodaje da to takođe može biti pokazatelj da vlast neće hteti da raspiše tako lako parlamentarne izbore, posebno kada su videli koliki napor im treba za minimalnu pobedu u dve opštine. Upitan o tome šta je najviše doprinelo dobrom rezultatu opozicije, da li organizovanost studenata i opozicije tokom političke kampanje, kriza koja traje sedam meseci, ili političke greške vlasti od tog momenta, Bursać je odgovorio – sve po malo.
Kada se pogleda istorijat izbora u Srbiji pod SNS, po pravilu je vladajuća garnitura prva objavljivala njihove rezultate, pa tek onda svi preostali akteri. Međutim, u nedelju se opozicija odlučila za pristup pomoću kojeg su i sami studenti ostvarivali uspeh tokom prethodnih sedam meseci. Sportskim žargonom rečeno, prebacili su loptu na protivničku polovinu, odnosno vršili su pritisak. Osvrćući se na taj momenat, Bursać napominje da, kada je rezultat egal, ne postoji mnogo načina da vi komunicirate u toku izborne večeri.
„Imate tri opcije. Prva je da čekate da objavite poraz, što naravno nije dobro i što bi opet doprinelo optužbama poput onih da opozicija radi za Vučića. Druga je da radite ono što opozicija inače i radi, a to je da čekate da se svi drugi akteri oglase, pa da izađete među javnost u ponoć kada svi već spavaju i imaju rezultate izbora. I treća opcija je da, ukoliko je rezultat neizvesan i ako imate informacije iz biračkih mesta da vodite, da proglasite preliminarno pobedu i da idete to da branite. Meni se čini da je to racionalna opcija u datoj situaciji“, izjavio je Bursać.
Dodaje i da se upravo na tom primeru može videti kako se opozicija, zajedno sa studentima i aktivistima, ipak malo „probudila“ i da malo drugačije shvataju izbornu igru.
„Taj momenat takođe ukazuje i na veru građana u opoziciju da se može pobediti na izborima. I to pomak, jer smo mi u zadnjih deset godina izlazili na izbore sa prilično lošim očekivanjima, a sad se ispostavlja da postoji jedna doza trijumfalizma i optimizma kakva ranije nije bila. A ukoliko je i bila, bila je poprilično neutemeljena“, ocenjuje Bursać.
Za kraj, upitan o tome da li nedeljni izbori i svi incidenti i nepravilnosti oslikavaju trenutnu katarzu u kojoj se demokratija u srpskom društvu nalazi, Bursać napominje da se Srbija nalazi u vrlo dubokoj društvenoj krizi, nevezano za izborne rezultate, kao i da u državi trenutno vlada velika podeljenost unutar istog.
„Čak i pre pada nadstrešnice, mi imamo jedan nefunkcionalan državni sistem, jedan koruptivan sistem gde državne institucije ne funkcionišu. I onda, kad dođete do izbora, mi vidimo ono što se u stvari naziva hibridni režim. A to je režim koji je na papiru demokratski, ima neke institucije, ima nekakve izbore koji jesu slobodni u nekom smislu, ali nikako nisu pošteni. Izbori su, u tom smislu, tek nešto što se zadesilo. Oni mogu da pokažu veliku polarizaciju, ali nikako nisu sami po sebi pokazatelji krize“, zaključuje sagovornik Mašine.
M.B.
