Pregovori radnika i Vlade Srbije propali su i danas neće biti održan sastanak koji je bio najavljen za 11 časova, izjavio je predsednik sinikata Nezavisnost u Fijatu Igor Anđić za Euronews Srbija.
„Sastanak danas u Vladi Srbije je trebalo da bude, ali zbog toga što neće da dođu u sukob sa Stelantisom, iz Vlade odbijaju da iznesu visinu optremine. Dogovor je bio da nam danas kažu kolika je ponuda, da bismo mogli radnicima da je iznesemo. Svima su dali i Fijatu i Stelantisu, neka daju i nama. Od naših para kao poreskih obveznika su dali Fijatu, a nas sad teraju iz Srbije“, rekao je Anđić.
„Sa pregovorima su samo kupovali vreme i sad su opet produžili rok do 20. juna, jer je bio slab odaziv radnika, koji ne žele da napuste svoje porodice na dve godine i da rade u inostranstvu u lošim uslovima. S obzirom da smo saterani u ćošak, nemamo izbora osim da radikalizujemo borbu za naša prava i da izađemo na ulice. U kom obliku, oko toga se tek dogovaramo“, rekao je za Mašinu Aleksandar Korać, predsednik sindikalne organizacije u Fijat plastiku.
Sagovornik Euronews Srbija iz Nezavisnosti je naveo da će sutra kenuti sa organizovanjem blokada i da će jedan od zahteva sindikata biti da Stelantis vrati subvencije koje je dobio od države.
Radnici Fijata i Radna grupa Vlade Srbije nisu postigli dogovor o zaposlenima u kragujevačkoj fabrici. Predstavnici radnika su posle sastanka koji je trajao tri sata rekli da su izložili svoje zahteve Radnoj grupi i da im je rečeno da će ti zahtevi biti predstavljeni premijerki Ani Brnabić, a da će danas do 11 sati dobiti obaveštenje o tome da li će oni biti usvojeni. Njihovi zahtevi se odnose na otpremnine i položaj radnika koji su odlučili da odu da rade u inostranstvo.
Kako smo ranije pisali, tok pregovora predstavnika Fijata i Vlade, se teško može nazvati povoljnim za radnike. Tačnije, ono što je ponuđeno je isto, ili možda čak i lošije, od prvobitnih poteza menadžmenta kompanije koji nisu nagoveštavali svetlu budućnost autoindustrije u Šumadiji.
Početkom maja U Kragujevcu je održan jednosatni protest radnika Fijata ispred fabričke kapije. Protest upozorenja je organizovan pošto menadžment nije prestajao da poziva radnike da se izjasne o odlasku na rad u inostranstvo ili prihvatanju socijalnog programa iako je prema dogovoru radnika i Vlade ovaj proces odložen za deset dana.
Ponuda poslodavca otvara puno pitanja
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović, ističe da je pre svega bitno razumeti da se ovde ne radi o socijalnom programu već o nacrt programa rešavanja viška zaposlenih.
„Radnici svakako ne mogu očekivati visoke otpremnine, videćemo da li će neko biti izuzet od otpuštanja (odnosno koji će biti kriterijumi za utvrđivanje viška). Svakako nisam optimista, mislim da je iznos otpremnine koji je trenutno ponuđen (zakonski minimum + 20%) maksimum koji će poslodavac obećati i nisam siguran da li će država insistirati na nekoj kvalitetnijoj zaštiti tih radnika“, smatra Reljanović.
Osim toga, naš sagovornik primećuje da je tokom pregovora došlo do neslaganja u ciframa kojima barataju kompanija i Vlada.
„Cifre se ne slažu. Početna procena poslodavca bila je: 1500 ljudi je višak, 500 će nastaviti da radi u inostranstvu i oni nam trebaju i za dve godine. Premijerka je sve vreme tvrdila da je 500 ljudi višak a da će ostali nastaviti da rade. Prema vestima od juče stvari se dodatno komplikuju matematički. Ako imamo 500 radnika koji su višak a 1000 koji će raditi u inostranstvu (što je veoma upitno jer interesovanje nije veliko) gde je nestalo još 500 ljudi? Da li će oni raditi sve vreme u Kragujevcu? I što je još važnije, koliko njih će biti potrebno juna 2024. godine Stelantisu za pravljenje električnog automobila?“, pita se Reljanović.
Premijerka tvrdi da će za buduću proizvodnju biti potrebno 1550 ljudi, međutim nije jasno ko i kako to garantuje?
„Niko ne može da garantuje povratak na rad nekome ko ode u inostranstvo. Svi ti radnici će naravno ostati zaposleni u Fijatu ali mogu odmah po povratku iz inostranstva dobiti otkaz, jer je to nesumnjivo i neotuđivo zakonsko pravo poslodavca. Tako da bi bilo jako zanimljivo videti šta piše u ponudi za odlazak u inostranstvo koju su radnici dobili, u vezi sa time“, kaže naš sagovornik.
Reljanović kaže da će prema njegovim saznanjima radnici koji odu da rade u inostranstvo sami morati da obezbede smeštaj i ishranu.
„To je nezakonito, ako tako piše u ponudi. Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti je jasan (član 16.): Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, o svom trošku, obezbedi smeštaj i ishranu po standardima važećim u državi u kojoj se izvode radovi, odnosno u skladu sa uslovima smeštaja i ishrane utvrđenim kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu, ako je to povoljnije za zaposlene. Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo obezbedi prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili naknadu troškova za te svrhe. Dakle, u novcu se može platiti samo prevoz, dok smeštaj i ishranu obezbeđuje sam poslodavac“, objašnjava Reljanović.
Kada je reč o ponuđenom „bonusu“, naš sagovornik smatra da je „taj deo priče potpuno zamagljen i nije sasvim jasan, a potencijalno nije ni sasvim zakonit“.
„Ako je bonus koji radnici dobiju zapravo naknada za troškove smeštaja i ishrane u inostranstvu, onda bi tako trebalo i da se nazove. Takođe je u tom smislu nezakonito da se bonus uslovljava dužinom ostanka u inostranstvu jer zakon predviđa da se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu urede načini na koji će se zaposleni vratiti iz inostranstva o trošku poslodavca (član 10). Takođe, ovo je usko povezano i sa članom 9. koji govori o mogućnostima odbijanja upućivanja“, navodi Reljanović za Mašinu.
A.J.
