Bliži se kraj oktobra a izmene Zakona o dualnom obrazovanju i javne rasprave najavljene za septembar ostale su upravo to – samo najavljene. Kada će predlog izmena biti završen i kada će se organizovati javne rasprave upitali smo nadležne iz Ministarstva prosvete.
U izjavi za Mašinu, pomoćnica ministra prosvete, Gabrijela Grujić, odgovorila je da će konačan Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju biti na javnoj raspravi ubrzo nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije, dok će se rad na izradi Nacrta zakona nastaviti na nivou usaglašanja stavova članova Radne grupe za izradu Nacrta zakona.
Podsetimo, jedna od najavljenih izmena u modelu dualnog obrazovanja je povećanje fonda sati prakse u firmama, protiv čega su se već oglasili Udruženi sindikati Srbije „Sloga”, upozoravajući na moguće zloupotrebe zakona i eksploataciju učenika.
Pomoćnica ministra se osvrnula i na ovo pitanje i izrazila optimističan stav po pitanju povećanja fonda praktične nastave.
„S obzirom da učenici na određenom obrazovnom profilu stiču iste ishode učenja utvrđene standardom kvalifikacije, bez obzira da li idu po klasičnom ili dualnom modelu nastave, uticaj povećanja broja časova učenja kroz rad možemo jedino da posmatramo u svetlu većeg boja kompetencija koje će učenici steći u savremenom realnom radnom okruženju“, tvrdi Grujićeva.
Međutim, kompetencije o kojima govorimo su specifične upravo jer se prilagođavaju trenutnim potrebama poslodavca, što znači da učenik zapravo ostaje uskraćen za obrazovanje koje pruža sposobnost usavršavanja i lakog prilagođavanja tržištu u budućnosti, naročito u svetlu stalnih tehnoloških inovacija. Učenik postaje kvalifikovan za radno mesto koje mu nije osigurano nakon završetka školovanja, za kadar koji će možda biti suvišan u bliskoj budućnosti, u tehnološkim okvirima koji će biti prevaziđeni. Firme, sa druge strane, mogu samo profitirati od programa dualnog obrazovanja, zbog čega nije čudno što zahvaljujući dualnom obrazovanju „sve više privlačimo investitore“. Dok mi štancujemo usko-stručno obučene i jeftine radnike, strane firme zaista investiraju – u sopstvene profite.
„Koncept realizacije obrazovanja po dualnom modelu podrazumeva da se ishodi učenja utvrđeni standardom kvalifikacije ostvaruju delom kroz klasičnu nastavu u školi, a delom kroz učenje kroz rad kod poslodavca. U tom smislu povećanje broja časova učenja kroz rad će se realizovati samo kod poslodavaca koji imaju uslove da se kod njih ostvari veći broj ishoda učenja utvrđenih standardom kvalifikacije“, dodaje Grujićeva.
O aktuelnom modelu dualnog obrazovanja u Srbiji pisala je psihološkinja Sarita Bradaš, u tekstu „Rodna perspektiva u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024.“, u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve”.
U svojoj anlizi, Bradaš je navela da ne postoji garancija da su obrazovni profili relevantni za tržište rada, kako se upis realizuje isključivo na osnovu zainteresovanosti poslodavaca. U najboljem slučaju mogu se zadovoljiti trenutne potrebe konkretnog preduzeća što vodi ka sticanju stručnih znanja koja će ubrzo zastareti umesto da pripreme učenike za buduće potrebe.
„Poseban problem predstavlja nepostojanje standarda kvaliteta učenja kod poslodavca budući da se prilikom akreditacije poslodavca ne procenjuje da li radni zadaci u preduzeću imaju potencijal za učenje te vode ostvarenju definisanih ishoda. Planovi i programi nastave i učenja isti su za obrazovne profile koji se savladavaju po dualnom i nedualnom modelu tako da oba modela treba da vode jednakim ishodima učenja. Samo mesto realizacije praktične nastave ne garantuje njen kvalitet“, navodi Bradaš u svojoj analizi.
Najavljene izmene modela dualnog obrazovanja Bradaš ocenjuje kao normiranje postojećeg stanja.
„Do sada je taj raspon bio od 20% do 80% ukupnog fonda časova stručnih predmeta, a sada se specifikuje raspon za trogodišnje i četvorogodišnje profile. Kada se analizira učešće praktične nastave/učenja kroz rad po profilima za većinu trogodišnjih profila ono je iznad minimuma od 50%, a za četvorogodišnje iznad minimuma od 30%“, za Mašinu je rekla Bradaš.
„Sistem dualnog obrazovanja u Srbiji je toliko loš da ga je teško pokvariti. Na sreću ni deca ni poslodavci nisu zainteresovani, pa je on mariginalan u odnosu na sistem srednjoškolskog obrazovanja“, zaključuje Bradaš.
A.G.A.
