Na početku rasprave predstavnici Ministarstva rada kao predlagači ovog zakonskog predloga su predstavili različite aspekte ovog dokumenta, tok njegove izrade i naglasili potrebu za njegovim usvajanjem.
Osnovni razlog za izradu ovog zakona, kako su predlagači i ranije obrazlagali, jeste u potrebi za suzbijanjem rada na crno. U nizu superlativa o ovom predlogu, ali i o predstavnicima izvršne vlasti, pažnju prisutnih je privukla konstatacija Saše Perišića, zamenika direktora Inspektorata za rad, koji je pomenuo da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona i to što Srbiji nedostaje veliki broj radnika, naročito u građevini: „Srbija je jedno veliko gradilište, pre svega zahvaljujući naporima predsednika Aleksandra Vučića“, rekao je Perišić.
Predstavljanje zakona je trajalo skoro sat i po vremena čime je potrošena polovina zakazanog termina. Kada je prostor otvoren za diskusiju već na samom početku su ukazali na manjak vremena i mogućnosti da prisutni konstruktivno iznesu svoja viđenja zakonskog predloga.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je rekao da „Ministarstvo ne poštuje zaposlene u Srbiji predlaganjem ovakvog nacrta zakona o radnom angažovanju“. On je izneo stav da SSSS neće prihvatiti zakon koji ne predviđa pisani ugovor: „Vi suzbijate sivu ekonomiju a stavljate radnika u poziciju roba“, rekao je Vuković. Podsetio je i da se država u svojim akcionim planovima obavezala da neće biti više od 3% radno angažovanih van radnog odnosa, ali da će ovakav zakon to dovesti u pitanje pošto će se poslodavci odlučivati da privremeno radno angažuju ljude kao „sezonce“ pošto će im to prosto biti jeftinije.
Na iznete kritike Vuković je od predstavnice Ministarstva, Sandre Grujičić, dobio pitanje: „A šta su sindikati učinili za poboljšanje prava radnika?“
„Imate sve mehanizme kao država da sankcionišete nesavesne poslodavce ako želite da se borite protiv sive ekonomije. Dobijate pare iz inostranstva za projekte vezane za smanjivanje rada na crno, a onda pošto je ugovor o privremenim i povremenim poslovima skuplji za poslodavce hoćete da to pojeftinite za poslodavce i time smanjite prihode u budžet. Samo se krijete iza problema rada na crno“, odgovorio je Vuković.
Potparolka Političke platforme Solidarnost, Aleksandra Lakić, je zatražila od predlagača da iznesu konkretne indikatore na osnovu kojih očekuju da bi ovaj zakon mogao da suzbije rad na crno. „Zakon o sezonskim poslovima na koji se pozivate i koji je osnova za pravljenje ovog zakona je suzbio rad na crno za celih 1% tokom dve godine postojanja. Koji su to podaci na osnovu kojih vi proširujete ovakav režim rada i na druge oblasti i očekujete pozitivne rezultate?“, rekla je Lakić.
Ona je rekla i da nema potrebe donositi zakon koji uvodi nove režime rada naročito ako već imamo Zakon o radu koji reguliše i rad na određeno. „Ako želite da radnicima obezbedite sigurno i dostojanstveno zaposlenje – dajte im pravo da rade u radnom odnosu“, rekla je Lakić.
Predstavnica Unije poslodavaca Srbije se javila kako bi odgovorila na opasku jednog od učesnika rasprave da ni sama Unija nije podržavala ovakav zakon. Ona je rekla da su oni učestvovali u radnoj grupi za izradu ovog predloga i da podržavaju donošenje Zakona o radnom angažovanju pošto on odgovara na potrebe pojedinih poslodavaca.
Nađa Gojović, pravnica iz SSSS-a je problematizovala način ugovaranja angažovanja radnika. Ona je rekla da naš pravni sistem poznaje samo pisani ugovor pa je tako digitalni sistem ugovaranja posla neustavan. „Na koji način radnik može da reši bilo koji radni spor ukoliko nema pisanih dokaza?“ zapitala se Gojović i dodala: „Kako će poslodavac da dokaže da je usmenim putem upoznao radnika sa uslovima rada? I kako će radnik da dokaže da ga nije upoznao?“.
Miloš Baković Jadžić, portparol Solidarnosti je, aludirajući na dugačko predstavljanje zakona na početku rasprave, rekao da prisustvujemo mrcvarenju, seckanju i ponavljanju stvari koje svi znamo. „Ta ista logika se primenjuje i na radno zakonodavstvo – iz njega se izvlače neki elementi koje onda Ministarstvo pokušava da reguliše nekim zasebnim zakonima čime se fragmentiše radno zakonodavstvo što samo dovodi do snižavanja radničkih prava. U tom smislu smatram da je nužno ovaj zakonski predlog odbaciti u potpunosti pošto je on nepopravljiv. Ovu oblast treba vratiti pod okrilje Zakona o radu koji onda treba radikalno reformisati kako bi bio u korist ljudi koji žive od svog rada“, rekao je Baković Jadžić.
Predstavnik Međunarodne organizacije rada, Jovan Protić, je upitao kako će strani radnici koristiti svoje pravo da budu obavešteni, na kom bi jeziku informacioni sistem funkcionisao za njih? Predstavnici predlagača na ovo nisu imali jasan odgovor osim iznete pretpostavke da poslodavac koji dovodi radnike iz inostranstva ima angažovanog prevodioca za određeni jezik. Ostalo je nejasno kako bi ti radnici mogli preko predložene aplikacije i informacionog sistema da se informišu o svom radnom statusu ukoliko ne znaju srpski.
Predstavnici Ministarstva su rekli da Nacrt o kojem se diskutuje nije poslednja verzija koja će biti poslata Skupštini i Vladi i zamolili okupljene da sve svoje primedbe dostave pisanim putem do 22. septembra, do kada je otvorena javna rasprava, ukoliko to nisu već učinili.
Tok izrade ovog zakona ste mogli da pratite na Mašini, a oprečni stavovi predstavnika poslodavaca, sindikata i stručnjaka za radno pravo o kojima smo pisali i dalje nisu pomireni što je pokazala i javna rasprava.
M.M.
