Izostanak finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja ovogodišnjem izdanju Alternative Film/Video, festivalu koji skoro četiri decenije predstavlja jedan od najvažnijih festivala eksperimentalnog i avangarnog filma u regionu, vratio je u žižu stručne javnosti pitanje o kriterijumima za dodelu javnih sredstava podrške.
Nakon što su izašli rezultati konkursa Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo za 2020. godinu u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva, javnost je saznala da su odlukom komisije u sastavu: Miroljub Stojanović (predsednik), Milan Konjević i Miloš Škundrić, najveći javni budžeti u iznosu od po 8 miliona dinara dodeljeni privatnom festivalu Kustendorf, reditelja Emira Kusturice, te beogradskom Festu, koji ove godine priprema svoje 48. izdanje, dok je Festivalu autorskog filma dodeljeno 5 miliona, Festivalu evropskog filma Palić 4 miliona, Slobodnoj zoni 3 miliona, između ostalih, dok renomiranom festivalu Alternative Film/Video, koji se takođe iz godine u godinu održava, nije raspodeljen ni dinar.
Kako u svom saopštenju navodi tim festivala Alternative Film/Video (AFV):
To je prvi put od obnavljanja festivala 2003. da je festivalu uskraćena finansijska podrška Ministarstva kulture. Obrazloženje stručne komisije glasi da je AFV festival prepoznat, ali da on „nije ušao u grupu najprioritetnijih projekata”.
Festivalu poput AFV nije potrebno prepoznavanje jer je njegovo mesto u istoriji i kulturi ove zemlje odavno utvrđeno, već mu je potrebno upravo da bude u grupi “najprioritetnijih projekata” sa sistemskom finansijskom podrškom. Kao najvažniji predstavnik jednog neizostavnog dela svake relevantne kinematografije – eksperimentalnog i avangardnog – on to nesumnjivo zaslužuje.
Obrazlažući dalje svoje razloge negodovanja, filmski stručnjaci koji čine tim AFV-a skreću pažnju na neophodnost drugačijeg raspoređivanja budžeta za kulturu kako bi festivali i projekti poput ovoga imali zagarantovanu i kontinuiranu podršku republičkih i lokalnih institucija.
Za razliku od velikih, komercijalnih festivala, sa pristupačnim i popularnim sadržajem, koji kombinuju različite oblike finansiranja, od javne do privatne podrške, te prodajom svojih ulaznica često i po redovnim bioskopskim cenama dopunjuju svoje budžete, Alternative film/video neguje potpuno drugačiji pristup, koji se bazira na negovanju eksperimentalnog i avangardnog umetničkog izraza, te podržavanju kritičko-edukativnih praksi kroz različite pristupe filmskoj i video umetnosti, poput predavanja, radionica, filmskih i video projekcija. Dodatno, svi programi AFV-a godinama unazad su potpuno besplatni i dostupni različitoj publici, koja iz godine u godinu, posvećeno prati različita izdanja ovog festivala.
U izjavi za Mašinu, Isidora Ilić i Boško Prostran, kao deo tima AFV-a pozvali su javnost na preispitivanje konkursnih odluka Ministarstva kulture postavljajući pitanje o načinu na koji se javna sredstva budžetski raspodeljuju:
Neverovatna je odluka na koju se oslanja jedna kulturna politika i koja eksplicitno odustaje od jednog emancipacijskog događaja, kakav predstavljaju AFV već 38 godina, uskraćujući mu javno konkursno finansiranje, bez kojeg ne može opstati u vremenima krize i pandemije. S druge strane, novcem građana se podržavaju komercijalni i veliki festivali i događaji koji i pored te podrške uspevaju da obezbede i privatno sponzororstvo i finansije koje dobijaju naplatom ulaznica.
Tendencija ka monopolizaciji javnog budžeta u Srbiji u sektoru kulture, pojava je koju srećemo godinama unazad. Na problem netransparentnosti raspodele javnog budžeta na republičkom i lokalnom nivou, ukazivali su mnogi, poput Asocijacije NKSS koja se kontinuirano bori protiv takve kulturne politike nadležnih koja u nekim oblastima primenjuje disparitet u odnosu na iznose i broj podržanih organizacija, odnosno projekata. Tako se komercijalnim projektima i festivalima dodeljuje nesrazmerno veliki iznos, dok drugi akteri, koji apliciraju za mnogo manje sredstava, ostaju potpuno marginalizovani, ili bez ikakve podrške, kakav je ove godine slučaj sa festivalom Alternative Film/Video.
U slučaju pomenutog festivala, odsustvo podrške Ministarstva kulture dodatno je javnost ostavilo u negativnom utisku, budući da se radi o festivalu sa decenijskom tradicijom u regionu i svetu. O tome su dodatno govorili Isidora Ilić i Boško Prostran:
Alternative film-video je najstariji i najvažniji festival eksperimentalnog i avangardnog filma u regionu. Od 1982. godine predstavlja jedino mesto u zemlji i jedno od retkih u regionu koje dozvoljava prostor za progresivno drugačije mišljenje o filmu i u filmu, podržava filmsko istraživanje i eksperiment, omogućava različite vidove edukacije u audio-vizuelnom mediju.
U kojoj meri je ovaj festival mesto konstantnih umetničkih inovacija, međunarodnih susreta i stvaranja autentičnih radova u filmu koji ovu manifestaciju čini deo svetskih umetničkih događaja, govori činjenica da su na festivalu, samo u prethodnih pet godina gostovala najvažnija imena evropskog i svetskog eksperimentalnog filma, poput Hito Štejerl, koja je iste godine proglašena u ArtReview za najuticajniju osobu u umetnosti na svetu, zatim Petera Čerkaskog, Rouz Lauder, Marine Gržinić, Iv Heler, Skota Barlija, Ruzbeha Rašidija, te Antonija Đakomina Fluida, koji je pravo sa venecijanske Mostre došao na AFV i održao radionicu virtuelne realnosti za dvadeset polaznika iz Srbije, sa dva VR-videa snimljena i montirana na festivalu.
Samo tokom prošlogodišnjeg festivala pod nazivom „Veliko ubrzanje“ prikazano je preko 70 alternativnih filmova i video-radova iz više od 30 zemalja, a na festivalu je bilo preko 40 gostiju iz zemlje i inostranstva. Sa brojnim programima, od takmičarskog i revijalnog, praćenih multimedijalnim izložbama, radionicom analognog filma, kao i predavanjima i okruglim stolovima, festival je omogućio kontakte autora i teoretičara inkorporirajući ih u regionalne i evropske tokove nezavisne filmske i digitalne produkcije.
Nakon ovakvog programa, koji je prepoznat i od muzeja MoMA u Njujorku, gde je tokom prošle godine predstavljen projekat digitalizacije i stvaranja veb-arhiva festiva, teško je razumeti ovogodišnju odluku Ministarstva kulture da ovako značajan festival ne podrži uopšte.
Time se samo postojanje festivala dovodi u pitanje, što organizatori festivala u svom obraćanju javnosti i naglašavaju:
Alternative Film/Video ove godine možda neće moći da se održi ni u najskromnijem mogućem izdanju – što se od osnivanja festivala dogodilo jedino usled građanskog rata. Zato apelujemo na komisije, rukovodioce i službenike Ministarstva kulture, Grada Beograda, Ministarstva prosvete, Filmskog centra Srbije i drugih, da ne dozvole urušavanje ovog festivala i eksperimentalnog filma u Srbiji i donesu odluke koje omogućavaju njihov dugoročan razvoj.
