Nakon nasilnih protesta i velikog broja povređenih ljudi na ulicama, privedenih i osuđenih aktivista i aktivistkinja, ostalo je mnogo pitanja o postupanju policije. Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Saša Đorđević, za Mašinu analizira neke aspekte delovanja policijskih jedinica tokom julskog protesta.
Policija je dužna da reaguje na sve proteste, nerede i nemire u kojima učestvuje veći broj ljudi, bez obzira da li su okupljanja prethodno najavljena ili ne. Cilj policije je da smiri i onemogući nerede i incidente, uspostavi kontrolu i održava mir na ulicama. Pri tome, policajci moraju da vode računa o pravima i slobodama ljudi, da ne prekoračuju ovlašćenja i koriste prekomernu silu. Za uspešno obavljanje pomenutih zadataka, policija treba da se 1) dobro pripremi za protest, 2) obezbedi lokaciju gde je nered izbio i 3) drži stvari pod kontrolom kada se policijski službenici zajedno sa opremom povuku sa lica mesta.
Javni diskurs obiluje šarolikim interpretacijama julskog protesta pri čemu je mnogo više pitanja otvoreno nego zatvoreno. Postupanje policije je jedna od krupnijih dilema koja se pojavila. Postavljana su raznovrsna pitanja. Koje jedinice policije su zapravo obezbeđivale okupljanje? Koji policajci su upotrebili prekomernu silu? Da li je nasilje moglo da se izbegne? Da li su zaista policajci ubačeni u mase namerno izazvali nerede?
Ukratko o protestu
Predsednik Republike je na konferenciji za medije 7. jula 2020. najavio mogućnost novog policijskog časa i još jednu rundu sastanaka oko Kosova, što je dovoljno informacija da policija krene da priprema teren za eventualne nerede. Nakon toga, više stotina nezadovoljnih ljudi je počelo da se okuplja ispred zgrade Narodne skupštine u centru Beograda. Iako je okupljanje počelo mirno, brzo je preraslo u najnasilniji protest u Srbiji u poslednjih 10 godina i više – verovatno od mitinga „Kosova je Srbija”, koji je organizovan u februaru 2008. nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Neredi na protestima nisu novost, ali je julsko okupljanje svojstveno iz barem tri razloga. Protest je spontano organizovan u zdravstveno rizičnom okruženju kada okupljanja nisu poželjna zbog epidemije koronavirusa. Protest nije bio homogen. Nije se okupila samo jedna grupa nezadovoljnih ljudi, već više njih iz različitih povoda zbog čega su izostale zajedničke i artikulisane političke poruke. Protest je bio vrlo agresivan. Nasilne grupe demonstranata nisu štedele kamenice kada su napadale policiju, koja je uzvratila brutalnom i prekomernom silom, ali i suzavcem.
Ko je obezbeđivao protest?
Julski protest su obezbeđivali pripadnici najmanje četiri jedinice policije: 1) Policijske brigade za Grad Beograd, 2) Žandarmerije, 3) Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) i 4) Odeljenja za javni red i mir i/ili Odeljenja za posebne akcije. Ove jedinice su deo Direkcije policije, glavne organizacione celine Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Zaposleni u Direkciji policije su zaduženi da primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji štite život, imovinu, prava i slobode građana i podrže vladavinu prava, kao i da obavljaju 12 grupa policijskih poslova, od kojih je jedna upravo održavanje javnog reda i mira i obezbeđenje javnih skupova.
Policijska brigada je zadužena da ulice u Beogradu budu mirne i sigurne tokom javnih okupljanja i sportskih mečeva. Formirana je 1946. kao Konjički eskadron milicije. Konjanici, vodiči službenih pasa, antidiverzija, mehanizovana jedinica sa posebnim, specijalnim i borbenim oklopnim vozilima sastavni su deo brigade u koju ulaze pojedinci iz ostalih delova policije, ali i direktno sa kursa Centra za osnovnu policijsku obuku. Važno je da su fizički i mentalno spremni. U poslednje vreme, dosta je uloženo u opremu brigade pri čemu postoji veće interesovanje radnika MUP-a za premeštaj u ovu posebnu jedinicu policije zbog viših plata.
Žandarmerija je najveća posebna jedinica policije koja je po formaciji vojno-policijskog tipa. Žandarmi u Srbiji se veoma često pojavljuju u medijima, ulicama i na sudu, na primer zbog incidenta na Paradi ponosa 2010. Osnovana je 2001. reorganizacijom Posebnih jedinica policije (PJP). U organizacionom pogledu, podeljena je u komandu i četiri odreda veličine bataljona (300 do 1000 ljudi) koji su smešteni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Pored antiterorističkih aktivnosti, žandarmi obezbeđuju javne skupove visokog rizika kao što su fudbalski mečevi, razbijaju nasilne demonstracije i obezbeđuju administrativnu liniju sa Kosovom.
Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) je samostalna, usko specijalizovana, jedinica policije koja je osnovana 1978. Obavlja najsloženije antiterorističke zadatke visokog rizika, talačke situacije i druge krizne situacije, a pripadnici SAJ-a pomažu kriminalističkoj policiji pri visokorizičnim hapšenjima. Veoma dobro su opremljeni. Hameri SAJ-a su kružili beogradskim ulicama tokom protesta. U zakonskom smislu je u redu da SAJ obavlja i druge poslove osim antiterorističkih, ali samo u izuzetnim okolnostima kada neka druga jedinica policije ne može samostalno da završi posao.
Najveću nedoumicu i najviše špekulacija u javnosti su izazvali policajci koji su u civilu, bez uniforme, bili na protestu među demonstrantima, što nije neuobičajeno na javnim okupljanjima. Postoje dve mogućnosti ko su zapravo ti ljudi. Moguće je da su deo Odeljenja za javni red i mir beogradske policije koji su na terenu zbog javnog okupljanja. Postoji opcija i da su deo Odeljenja za posebne akcije Službe za specijalne istražne metode koja se nalazi u Upravi kriminalističke policije, iz razloga što su na protestu prisustvovale javne i političke ličnosti. Obavljaju poslove opserviranja, odnosno osmatranja i zapažanja u prostoru.
Koordinaciju aktivnosti policije na terenu vrši posebno oformljen štab koji rukovodi i odlučuje o taktici postupanja i operativnim merama u slučaju masovnih nereda. Štab bi trebalo da unapred zna sve informacije i promene koje se dešavaju na licu mesta. Pored toga, štab odlučuje o upotrebi sredstava prinude tokom protesta, mestu gde su locirane rezervne snage policije ako dođe do eskalacije nasilja i potrebe za novim ljudima. Najzad, štab nakon demonstracija formira posebne ekipe koje bi trebalo da ispitaju lokacije gde su izbili neredi, pogledaju i analiziraju foto i video materijale.
Kako je policija postupala na protestu?
Analizom protesta moguće je zaključiti da policija nije dobro pripremila planove za delovanje sa operativno-taktičkim merama i radnjama. Stiče se utisak da policija nije imala pravovremene informacije o organizatorima, vođama, provokatorima i njihovim motivima na protestu na osnovu kojih policija stiče taktičku prednost i ima dovoljno vremena da pripremi ljudstvo i opremu. Najverovatnije, to je jedan od razloga eskalacije nasilja na protestu. Drugi je odugovlačenje u donošenju odluka da se smire demonstranti koji su organizovano napadali dva kordona policije ispred Skupštine. U takvim okolnostima, prekomerna sila je neminovnost.
Propust je primećen i tokom korišćenja hemijskih sredstava, odnosno suzavca koji ne bi trebalo da ostavlja bilo kakve posledice za psihofizičko i opšte zdravstveno stanje ljudi. Tokom protesta policija nije štedela na suzavcu pri čemu su na licu mesta pronađene patrone suzavca, od kojih neke nisu imale nikakve oznake. Ipak, pronađeni su i hemijski meci sa oznakom MN-01 namenjen za privremeno onesposobljavanje ljudi jakim nadražajem i suzama, peckanjem očiju i sluzokože i otežanim disanjem kako bi se smanjile fizičke i psihičke aktivnosti.
Jedno od osnovnih pravila pri upotrebi hemijskih sredstava je da policijski službenik vodi računa o atmosferskim prilikama (pravac vetra, padavine) i da po pravilu dejstvo suzavca obuhvata samo one osobe prema kojima se ova sredstva upotrebljavaju. Tokom protesta bilo je vidno i to u dužem vremenskom periodu da policija nije vodila računa o vremenskim uslovima, tako da se iritantno dejstvo suzavca vraćalo na policijske službenike na terenu zbog pravca vetra. Štaviše, pojedini policajci nisu nosili ni zaštitne gas maske, što je neshvatljivo.
Policijska brigada za Grad Beograd imala je glavnu ulogu u obezbeđivanju julskog protesta. Pripadnici brigade su tokom nereda bili u dva kordona ispred ulaza u zgradu Narodne skupštine. Njihov glavni zadatak je bio da spreče nasilni ulazak u hol Skupštine. Bili su pod najvećim pritiskom organizovanih nasilnih pojedinaca koji su ih neprestano gađali kamenicama.
Žandarmerija je obezbeđivala raskrsnice, pre svega onu između Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra i tako pružala podršku Policijskoj brigadi, mada je i na ovom potezu došlo do nasilnih incidenata i organizovanog napada na policiju.
Žandarmerija je držeći raskrsnice pružala podršku Policijskoj brigadi što nije, na primer, uobičajeno na obezbeđivanju fudbalskih mečeva visokog rizika. Do sada je u najvećoj meri Žandarmerija bila u centru dešavanja, na samom stadionu i neposredno oko njega, dok su pripadnici Policijske brigade raspoređeni u blizini stadiona na ključnim lokacijama i žarištima potencijalnih nereda. Ovakva odluka štaba je zanimljiva jer je došlo do promene generacije u Policijskoj brigadi i manjka praktičnog neposrednog iskustva, pri čemu žandarmi imaju mnogo više prakse i rutine u obezbeđenju javnih skupova, pogotovo nasilnih.
Uloga SAJ-a na julskom protestu nije najjasnija. Pripadnici SAJ-a se skoro nikad ne pojavljuju na javnim okupljanjima i protestima iako postoje sumnje da su učestvovali bez uniforme tokom demonstracija 1996. i 1997. godine, dok su oklopni hameri korišćeni u suzbijanju nereda posle mitinga „Kosovo je Srbija”. Na julskom protestu, SAJ se pojavio kako je intenzitet nasilja rastao. Postoje dva moguća razloga uplitanja SAJ-a u obezbeđenju protesta. Policija je htela da demonstrira silu ili je postojala potreba antiterorističkog dejstva zbog faktora inostranosti i stranog uticaja, o kome su političari pričali nakon nereda u centru Beograda.
Postoje snimci sa protesta koji ukazuju da postupanje policajaca, u uniformi i bez nje, nije uvek bilo proporcionalno pretnji, ni srazmerna, niti da je vođeno računa da se izbegnu povrede ili da se nanesu najmanje moguće povrede. Ljudi koji su mirno sedeli na klupi i nemoćno ležali na ulici nisu pretnja koja zahteva više udaraca nogom i palicom pripadnika Policijske brigade, pa čak i iživljavanje Žandarmerije. Čak i ako su prethodno uradili nešto loše, policijski službenici treba da budu humani i da poštuju dostojanstvo ljudskog života, posebno jer nije bilo nikakvog otpora ili napada u tim konkretnim situacijama. Pravilo je da se čovek koji leži na ulici nikako ne udara.
Uloga policajaca u civilu u obezbeđenju protesta je najmanje jasna, pogotovo jer su pojedinci primenjivali neko od sredstava prinude, odnosno fizičku snagu i službenu palicu. Informaciju da su upravo policajci u civilu iz Odeljenja za posebne akcije izazvali nerede na julskom protestu brzo je demantovao direktor policije. Konačnu istinu bi trebalo da otkrije tužilaštvo okupljajući ekipu stručnjaka. Neophodna je analiza foto i video materijala, preduzetih mera, efikasnosti i propusta policije. Ono što izaziva sumnju je da su na snimcima i fotografijama uhvaćeni civili koji su nonšalantno razgovarali sa pripadnicima policije.
Šta dalje?
Iako u ovom trenutku možda deluje besmisleno pozivati građane da prijavljuju prekomernu upotrebu sile ili pravosudne organe da rade svoj posao, to je jedini način da ostane institucionalni trag o ovim događajima. Civilno društvo ne može da zameni tužilaštvo i podnosi krivične prijave umesto njega zbog policijske brutalnosti ili da traži da se pronađu grupe koje se gađale policiju, iako to trenutno radi. Važno je da svi koji smatraju i govore da nasilje nije dozvoljeno u Srbiji, zaista nešto i urade po tom pitanju.
