U drugom delu teksta možete čitati o blokadama Filozofskog fakulteta u Beogradu 2011. i 2014. godine. U prvom delu teksta smo pisali o studentskim protestima i blokadama fakulteta od 2006. do 2010. godine.
Blokada Filozofskog fakulteta 2014. godine, duh pobune i kritika bolonjske reforme koje je pokrenula ostvarili su dugotrajan uticaj na nove generacije studenata u Beogradu i Novom Sadu. Studenti su shvatili da organizovanjem i otporom mogu povratiti bolje uslove studiranja i da se mogu suprotstaviti daljem procesu pretvaranja visokog obrazovanja u nešto nepriuštivo i nemoguće.
Blokada Pravnog fakulteta 2015.
Pod uticajem blokade Filozofskog 2014, godinu dana kasnije dolazi do blokade Pravnog fakulteta, za koju je neposredan povod bilo ukidanje drugog oktobarskog ispitnog roka, što je studente posebno pogodilo jer im se predispitne obaveze ne vrednuju, te je akcenat u potpunosti na polaganju ispita. Drugi zahtevi protesta bili su smanjenje cene bodova, više besplatnih prijava ispita i da svi studenti sa 48 bodova budu na budžetu. Naš sagovornik, tadašnji student Pravnog fakulteta koji je želeo da ostane anoniman, priseća se ove blokade.
Sve je počelo da tinja od dolaska tadašnjeg dekana fakulteta Sime Avramovića, koji je hteo od Pravnog da napravi nešto nalik privatnom fakultetu, poput FON-a, njegove reči su bile da će Pravni moći da studiraju samo najbolji studenti ili oni sa dubokim džepom i vodeći se tom logikom sve vreme je pogoršavao status nas studenata. Te 2015. godine došlo je do kulminacije i usledili su prvo protesti, a potom i kratka blokada fakulteta, koja, ruku na srce, ne može da se meri s blokadom Filozofskog fakulteta prethodne, 2014. godine.
Naš sagovornik ističe značaj studenata Filozofskog fakulteta koji su učestvovali u blokadi prethodne godine, ali i bitno drugačiju političku klimu na Pravnom fakultetu.
Proteste i blokadu su vodili stariji studenti, bilo je tu i studenata sa Filozofskog koji su prethodne godine učestvovali u blokadi njihovog fakulteta, mada su se oni malo krili jer nikome nije bilo u interesu da oni tu vode glavnu reč, iako su imali kapacitet za tako nešto. Da kažemo da su imali savetodavnu ulogu, mada su bitno uticali na ceo tok događaja.
Desničarske organizacije su i ovoga puta želele da učestvuju u studentskom buntu, što je kod nekih studenata dovelo do okretanja levici.
Na našem fakultetu su tada bili jaki desničari, i oni su bili i glavni saboteri. Tada je delovala organizacija ’Sistem vrednosti’, i oni su hteli da preuzmu protest i blokadu, ali nisu uspeli u tome. Sad je većina njih već završila fakultet. Inače, što se same blokade tiče, bilo je zanimljivih transparenata, koji su mene skroz kupili, poput: ’Sprečimo pljačku’, ’Fakultet je pod upravom studentkinja i studenata’ i onaj čuveni transparent ’Studenti a ne klijenti’.
Naš sagovornik ističe da su članovi Studentskog parlamenta pokušavali da spreče blokadu, a da se dekan bunio što su mu studenti u blokadi slali uvek druge pregovarače, te nije mogao da ih ucenjuje.
Povezani članci:
Uspesi ove blokade bili su smanjenje cene prenetog boda za 25% i omogućavanje da se ispiti sa smera i izborni polažu iako nisu položeni svi ispiti iz prethodne godine. Drugi oktobarski rok nije odbranjen.
To što je tada postignuto ostalo je i danas da važi, ništa se više nije poboljšao status studenata, samo se pogoršao skupljom školarinom, zaključuje naš sagovornik.
Studentski pokret Novi Sad
Studentska pobuna se nakon blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu 2014. godine proširila i na Novi Sad, i rezultovala osnivanjem i višegodišnjim radom Studentskog pokreta Novi Sad, u kome su se formirali brojni aktivisti danas aktuelnih levih organizacija, posebno Združene akcije ’Krov nad glavom’ Novi Sad.
„Studentski pokret Novi Sad vuče korene od tribine održane u Domu B612 2015. godine, krajem decembra, na kojoj su govorili Aleksandar Matković, Katarina Antonić i Marko Šović. Oni su pozvali na organizovanje, i posle te tribine smo se nas četvoro ili petoro javili, imali smo nekoliko sastanaka i ubrzo smo osnovali SPNS“, priseća se Miran Pogačar i dodaje da je studentima novoosnovanog pokreta pomoglo i iskustvo članova Studentskog fronta, studentske organizacije koja je godinama bila aktivna na protestima i blokadama za dostupno obrazovanje u Beogradu.
Prva borba SPNS-a bila je pobuna protiv povećanih troškova studiranja. Na osnovu izveštaja revizora, utvrđeno je da fakultet uzima od studenata više novca za tekuće troškove nego što je predviđeno statutom. Početkom nove školske 2016/17. godine, grupa studenata okupljena u ovom pokretu organizovala je protest za smanjenje dodatnih troškova. Pogačar ističe da je to bio prvi protest u Novom Sadu od 5. oktobra 2000. godine, sa izuzetkom jednog pokušaja protesta 2012. godine, kada su pripadnici obezbeđenja tukli studente koji su hteli da blokiraju fakultet, i peticije za ukidanje naplate prenosa ispita 2015. godine.
To je bio jedini put da sam video da peticija može da bude delotvorna, kaže Pogačar.
Međutim, novosadski studenti su odložili ovaj protest zbog iznenadnog pljuska, zbog čega su bili meta podsmeha na društvenim mrežama:
Zvali su nas ’šećerni studenti’… Nismo znali ni kako da otkažemo protest, sve smo radili prvi put, priseća se Pogačar.
Protest je ipak održan sedam dana kasnije, i na njemu je bilo oko trista ljudi. Zahtevi protesta bili su: „ukidanje dodatne naplate redovnih troškova studiranja, transparentnost u radu fakulteta i univerziteta i borba protiv nepotizma i korupcije na Novosadskom univerzitetu“. Nakon protesta, studenti su ušli u amfiteatar na fakultetu i održali plenum. Nakon ovoga, organizovan je još jedan protest sa zahtevom da se razgovara s ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem i da se ustupe prostorije u novosadskom rektoratu za sastanke plenuma. Nakon još nekoliko protesta i plenuma, rektor je izjavio da smatra da troškove treba ukinuti, međutim, kako studenti nisu dalje insistirali, problem nije rešen.
Nakon toga, Studentski pokret Novi Sad reagovao je na ukidanje male studentske menze; studenti su zahtevali proširenje kapaciteta velike menze. Nakon dva protesta i održane javne rasprave, dobili su odgovor da će njihov zahtev biti ispunjen.
U aprilu 2017. godine, kao izraz nezadovoljstva rezultatima predsedničkih izbora, izbijaju protesti protiv diktature u Beogradu i Novom Sadu. Protest su prvih dana većinom činili studenti, a članovi Studentskog protesta Novi Sad bili su na čelu protesta, međutim razni predstavnici zvaničnih studentskih tela brže-bolje su izjavili za Radio televiziju Vojvodine da to „nije studentski protest“. Pogačar kaže da je ovaj protest prvih dana izgledao „žalosno“: „Narod se skupio kod spomenika Miletiću i naricao kako će da ide iz države.“ Zbog toga je Studentski pokret odlučio da preuzme organizaciju na sebe, i 4. aprila poveo masu studenata iz Studentskog grada.
Na protestima protiv diktature u Novom Sadu svakodnevno je prisustvovalo oko 7.000 –10.000 ljudi, a demonstranti su izrazili podršku i štrajkovima poštara i radnika i radnica „Goše” i „Fijata”, posebno pogođeni tadašnjim slučajem samoubistva jednog radnika „Goše”, koji se obesio na radnom mestu jer mu poslodavci nisu isplatili petnaest plata.
Najveći neprijatelj protesta bio je, smatra Pogačar, strah od hapšenja, koji je prerastao u paranoju. Ovo je posledično dovelo i do gašenja protesta. Međutim, iz ovih protesta uz studente Studentskog pokreta nastaju nove generacije levih političkih aktivista i novi levi pokreti u Novom Sadu – nastaju Združena akcija „Krov nad glavom” Novi Sad i Samoorganizovani studenti Novog Sada, od kojih će se mnogi pridružiti novoj levoj partiji – Partiji radikalne levice.
Nakon protesta 2018, SPNS se vraća temi besplatnog obrazovanja i kritici reformi aktuelnog Ministarstva prosvete svojom kampanjom protiv dualnog obrazovanja, ističući da dualno obrazovanje samo omogućava eksploataciju maloletnika, koji će, umesto da uče i sazrevaju, morati da rade besplatno za profite bogatih.
Kao probleme studentskog organizovanja, Pogačar vidi brzu smenjivost generacija studenata tokom koje je vrlo teško organizovati preuzimanje iskustava prethodnih borbi i infrastrukturu starijih generacija. „Još neki od čestih problema koji se u studentskom pokretu dešavaju jesu vezivanje organizacije za jednu ličnost, nedostatak vremena, volje i organizacionih sposobnosti.“
Na kraju, Pogačar ističe da je studentska borba, kao i druge radničke borbe, pre svega sindikalna, i da se tek preko ostvarenja konkretnih zahteva vezanih za poboljšanje statusa studenata može doći do opšteg zahteva za besplatno obrazovanje.
Moramo imati u vidu opštu sliku, ali ona ne sme biti primarna, zaključuje Pogačar.
Ipak, čini se da je sindikalna studentska borba dovela studente sa ovih protesta do preispitivanja razloga za nezainteresovanost studenata i najbolje načine na koje se oni mogu angažovati i organizovati, kao i do razumevanja sistemskog problema koji stoji iza mera štednji, bolonjske reforme i nesolidarnog društva.
