Generalna skupština UN je 3. novembra skoro jednoglasno izglasala da Sjedinjene Američke Države ukinu okrutnu 60-godišnju blokadu Kube sankcijama, izveštava Peoples Dispatch.
Za rezoluciju o ukidanju sankcija glasalo je 185 zemalja. Brazil i Ukrajina su bili uzdržani, a SAD i Izrael su glasali protiv rezolucije.
Vašington vodi rat iscrpljivanja protiv Kube otkako je socijalistička revolucija u toj karibskoj zemlji pobedila vojnu diktaturu Fulgensija Batiste koga su podržavale Sjedinjene Države. Američka blokada pre svega nastoji da onemogući spoljnu trgovinu sa Kubom i ometa isporuku humanitarne pomoći toj ostrvskoj zemlji.
Obraćajući se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, kubanski ministar inostranih poslova Bruno Rodrigez je primetio da „Više od 80% sadašnje kubanske populacije rođeno je pod blokadom. Prošle su tri decenije otkako je ova Skupština svake godine zahteva prekid te politike koja je klasifikovana kao čin genocida i koja ima efekat trajne pandemije, stalnog uragana i univerzalno je odbačena“, prenosi Peoples Dispatch.
Rodrigez je objasnio i razorne ekonomske efekte blokade. Prema proračunima Ministarstva spoljnih poslova, zbog blokade Kuba gubi 15 miliona dolara dnevno. Od početka blokade 1962. godine, kubanski narod je lišen više od jednog biliona dolara.
Iako je od početka sankcija broj zemalja koje im se protive samo raste, SAD ne odustaje od politike iscrpljivanja Kube. Predsednik Džo Bajden je nastavio da sprovodi najgore od 243 novih sankcija koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, podseća Peoples Dispatch.
Bajden takođe ostaje veran Trampovoj politici glasanja u UN protiv rezolucije o ukidanju sankcija, iako 2016. godine pod Bajdenovim prethodnikom iz Demokratske stranke, Barakom Obamom, SAD su se uzdržale od glasanja. Nadalje, SAD i dalje drži Kubu na listi država sponzora terorizma.
Vašington tvrdi da samo pokušava da pomogne kubanskom narodu. Sankcije su „jedan skup alata u naporima Vašingtona da na Kubi unapredi demokratiju, promoviše poštovanje ljudskih prava i pomogne kubanskom narodu da ostvari osnovne slobode“, podseća Peoples Dispatch na reči političkog koordinatora Misije SAD pri UN, Rodnija Hantera iz 2021.
„Svake godine odobravamo izvoz vredan milijarde dolara na Kubu, uključujući hranu i druge poljoprivredne proizvode, lekove, medicinske uređaje, telekomunikacionu opremu, drugu robu i druge artikle za podršku kubanskom narodu. Unapređenje demokratije i ljudskih prava ostaju srž naših političkih napora“, rekao je Hanter.
U stvarnosti, blokada je sprečila ili otežala slanje preko potrebne humanitarne pomoći na Kubu, a dovoljno je da se osvrnemo na period pandemije kako bismo shvatili njegove devastirajuće efekte.
Kako se Delta varijanta COVID-19 širila ostrvom u avgustu 2021. godine, jedina kubanska fabrika respiratora je prestala da radi jer njeni tehničari nisu mogli da nabave potrebne delove zbog američkih sankcija. SAD su odbijale da naprave izuzetak u merama sankcija. Takođe, 2020. godine kada je pandemija bila na vrhuncu, blokirale su pošiljku pomoći iz Azije.
Uprkos takvim surovim okolnostima Kuba je uspela da bude efikasnija u zaštiti svog stanovništva od virusa od SAD i da razvije vakcinu koja je dostupna ne samo stanovnicima Kube već i zemljama Globalnog juga.
A.J.
