Izveštaji medija i organizacija civilnog društva o situaciji u kojoj se nalaze strani radnici koji rade na izgradnji fabrike kompanije Linglong u Zrenjaninu su naišli na veliku pažnju javnosti. Izuzetno loši uslovi smeštaja i indicije o kršenju ljudskih i radničkih prava oko 500 vijetnamskih radnika na gradilištu u Srbiji polako stižu i do međunarodnih organizacija.
Jasmin Redžepović, jedan od sekretara Međunarodne federacije radnika u građevinarstvu i šumarstvu (BWI), koja predstavlja oko 12 miliona radnika i radnica u 127 zemalja, u razgovoru sa novinarima Mašine podseća na odgovornost vlasti u Srbiji za težak položaj u kojem su se našli radnici iz Vijetnama.
„Vlada Srbije ne bi smela da dozvoli investitorima da se ovako ponašaju. Ovo što se dešava radnicima iz Vijetnama je rezultat nekažnjavanja nesavesnih poslodavaca. U srbiji se to, koliko znamo, dešavalo i radnicima iz Indije i Turske. Poslodavci prate te signale koji im govore da mogu da tako da se ophode prema radnicima, kaže Redžepović za Mašinu.“
Naš sagovornik objašnjava da osim simboličnih izlazaka inspekcije na teren u ovakvim slučajevima nikad ne vidimo da državni zvaničnici izađu i kažu kako je ovakvo ophođenje prema radnicima nedopustivo.
Redžepović podseća i na slučaj radnika iz Indije angažovanih preko građevinske firme „Nikolić“ iz Kraljeva, o čemu ste mogli da čitate na Mašini. BWI je i tada bio angažovan kao posrednik u rešavanju problema ovih radnika, a naš sagovornik kaže da vlasnica kraljevačke firme još uvek nije isplatila zaostale zarade radnicima iako je to bio dogovor.
„Tada je firma „Nikolić“ radnicima platila samo avionske karte do Nju Delhija, ali ti ljudi su morali još po 30 sati da putuju vozom do svojih domova i to nije plaćeno. Takve stvari ostaju nekažnjenje i zato se ponavljaju“, kaže Redžepović za Mašinu.
U skladu sa tim Redžepović smatra da bi međunarodne, lokalne i vijetnamske sindikalne organizacije i drugi akteri svoj pritisak morali da usmere pre svega na Vladu Srbije kojoj bi trebalo podsetiti da „svi treba da uživaju ista prava“.
On smatra i da je problem što se država ne uključuje u rešavanje tih problema već je sve ostavljeno na teret civilnog sektora i organizacija poput ASTRE koja je bila uključena i u slučaj radnika iz Indije.
Redžepović kaže da je u ovakvim situacijama potrebno tražiti i podršku Međunarodne organizacije rada (MOR), pošto je Srbija potpisnica konvencija ove organizacije koje se ne poštuju. On kaže da postoji i nekoliko konvencija koje Srbija nije ratifikovala a koje bi pomogle u zaštiti prava stranih radnika.
BWI se sa ovakvim praksama suočava u celom regionu, a sa svojim članicama iz Srbije će napisati zvanično pismo u kojem će od Vlade zahtevati da prestane sa politikom nekažnjavanja ovakvih praksi.
M.M.
