Mladi u Srbiji su apatični i apolitični, porodica im pruža finansijsku podršku, u velikom broju žele da napuste zemlju, dok je viši društveno-ekonomski položaj garant boljeg obrazovanja i veće društvene pokretljivosti, pokazalo je istraživanje o mladima fondacije Fridrih Ebert.
Usled razgradnje države socijalnog staranja i prelaska na tržišnu privredu, država je postala sve manje aktivna na polju socijalne zaštite mladih i stvaranju preduslova za vođenje samostalnog života. Porodica je u proteklom periodu postala osnovna društvena institucija koja mladima garantuje ekonomsku sigurnost, navodi se u istraživanju.
Bez finansijke podrške roditelja i šire rodbine, mladi nisu u mogućnosti da zadovolje svoje osnovne potrebe i nisu u mogućnosti da vode aktivan društveni život. Mladima treba puno vremena da se osamostale, jer društvena situacija ne pruža dovoljno prostora za vođenje samostalnog života i eventuano zasnivanje sopstvene porodice.
Ipak, prebacivanje nadležnosti sa države na porodicu ima svoje granice, navode autori istraživanja, jer porodica nije u mogućnosti da tokom celog života jedne osobe obavlja ono što bi trebalo da bude funkcija države.
Zato bi donosioci odluka na državnom nivou i kreatori omladinskih politika trebalo da posvete više pažnje zaštiti socijalnih i ekonomskih prava mladih.
To se, pre svega, odnosi na politike zapošljavanja, obrazovne i stambene politike. Da bi mladi bili u mogućnosti da zasnuju sopstvenu porodicu, potrebno je još dodatnih mera, a rešenja se sigurno ne nalaze u ukidanju prava na abortus i drugim aktuelnim „populacionim“ politikama.
Pesimizam, nejednakosti i obrazovanje
Mladi smatraju da Srbiju ne očekuje svetla budućnosti i zbog toga u velikoj meri planiraju da napuste zemlju, istraživanje je pokazalo. Upravo je pesimistična vizija razvoja društva najznačajniji razlog zbog kojeg mladi planiraju da odu. Pored toga, trenutna materijalno-ekonomska situacija igra veliku ulogu u donošenju odluke o odlasku.
Poseban problem predstavlja odlazak školovanih ljudi, a alarmantno stanje najbolje ilustruje podatak da se Srbija prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2017/18 nalazi na 134 mestu na listi od 137 država prema sposobnosti da zadrži mlade talentovane ljude. Zbog toga je potrebno osmisliti javne politike, a ne propagadne kampanje kako bi mladi odlučili da u zemlji ipak ostanu.
U Srbiji nemaju svi mladi jednak pristup obrazovanju, već je pristup obrazovanju privilegija mladih koji dolaze iz bogatih porodica. Zbog toga je potrebno definisati politike koje će posebno obratiti pažnju na mlade koje dolaze iz socijalno ugroženih porodica kako bi se uklonile sistemski stvorene nejednakosti u oblasti obrazovanja.
Mlade iz socijalno ugroženih porodica je potrebno podsticati da se što više obrazuju i da ne prekidaju školovanje. Nejednakosti u početnim pozicijama presudno utiču na nečije životne prilike, i to nije nešto čime se hvale razvijene države.
Kada je reč o stanju na tržištu radne snage, izveštaj je pokazao da je svega 16% mladih u 2018. godini imalo stalno zaposlenje, dok je 55% bilo nezaposleno ili pasivno prilikom traženja posla. Iz navedenog se vidi da je nezaposlenost gorući problem koji muči mlade te da su potrebne sveobuhvatne politike kako bi se popravilo postojeće stanje.
Primetan je i veliki disparitet između profesije za koju su se mladi školovali i posla koji rade. Srbija je postala zemlja jeftine radne snage i slabo plaćenih poslova za koje nije potrebna visoka stručna sprema. Zato su mladi prinuđeni da rade poslove koji ne odgovaraju njihovoj struci.
Internet i politička komunikacija
Mladi najviše koriste internet kao sredstvo komunikacije, pokazuje istraživanje, i to najviše za komunikaciju sa prijateljima i bliskim osobama. Ipak, internet i društvene mreže mogu se iskoristiti za politički aktivizam progresivnih opcija, s obzirom na to da mladi nisu preterano zainteresovani za klasične medije.
Nažalost, u istraživanju se navodi da je desnica bolje iskoristila potencijal interneta za političku agitaciju, budući da su u elektronskim medijima prisutnije lažne vesti i desničarski politički sadržaj, od onog koji bi adresirao stvarne probleme mladih. Kada je reč o internetu i političkoj propagandi, zaključak autora je da bi političke opcije levice trebalo više da se usresrede na onlajn aktivizam i da na takav način pridobiju mlade.
Sa druge strane, takva vrsta aktivizma, navode autori, ne bi trebalo da bude ispražnjena od političkih i ideoloških sadržaja, već bi propagandna aktivnost i predlaganje rešenja za konkretne probleme mladih trebalo da idu jedna sa drugom.
Stoga je preporuka autorskog tima da se u većoj meri obrati pažnja na osmišljavanje aktivnih politika zapošljavanja, državnih intervencija u tržište stanovanja i izgradnju stanova za mlade.
Podrazumeva se da je potrebno više novca za obrazovanje koje bi trebalo da bude dostupnije za mlade iz socijalno ugroženih porodica, kako obrazovanje ne bi postalo još jedno polje u kojem se reprodukuju nejednakosti.
Istraživanjem je obuhvaćeno 1121 mladih starosti od 14 do 29 godina.
Autori istraživanja su Dragan Popadić, Zoran Pavlović i Srećko Mihailović.
L.P.
