Raspadom SSSR-a, Ukrajina je dobila svoju nezavisnost, ali nikada nije prestala da bude predmet interesovanja ruske spoljne politike. Pojedini analitičari bi rekli da ona predstavlja „Rusko dvorište“. Imajući u vidu navedeni odnos snaga, prirodno je da su tenzije na prostoru Ukrajine izazvale okršaj velikih sila. S jedne strane Rusija predvođena Vladimirom Putinom pokazala je hrabrost i odlučnost da brani svoje vlastite interese, dok je s druge strane NATO u odnosu sa Ukrajinom pokušao da nastavi sa svojom strategijom okruživanja Rusije. Čini se da su u ovakvoj konstelaciji međunarodnih odnosa na najvećem gubitku obični ljudi koji žive u Ukrajini, ali i oni koji žive u Rusiji. Zbog čega?
Naime sukob koji je započeo u Ukrajini vojnom intervencijom ruske vojske pokazao je da ruska tvrda moć i dalje predstavlja trn u oku zapadnih sila. NATO se čini kao neiskren ukrajinski partner, uprkos činjenici da je Ukrajina za njih „partnerska zemlja“. Nespremnost za suprotstavljanje ruskoj vojnoj moći oslikava sve mane NATO saveza. Veliki problem današnjih međunarodnih odnosa jeste i nepoštovanje ugovora koje su potpisani od strane predstavnika NATO-a. Problem nepoštovanja potpisanih ugovora jeste u tome što samopomoć postaje jedini instrument za postupanje velikih sila.
Postavlja se i pitanje za bezbednosne stručnjake – koji je dalji smisao postojanja NATO saveza, ako ne sukob sa Rusijom? Sudbina ukrajinskog naroda očigledno nije predmet interesovanja zapadnih čelnika. Ipak, Savet EU usvojio je set sankcija Rusiji koje bi trebalo da budu delotvorne za smanjenje ruskog ekonomskog potencijala. Naravno da niko ne želi i ne priziva rat. Naravno da će ova vojna dejstva dovesti do žrtava, izbeglica, ekološke krize. Ostaje nada da svet neće skliznuti u Treći svetski rat. Ipak, ovaj trougao odnosa između NATO-a, Ukrajine i Rusije jeste Bermudski trougao iz ugla običnih ljudi koji se ne zanimaju mnogo za svetsku politiku. Oni će najviše stradati.
Naposletku, položaj Srbije u ovom odnosu snaga nije na zavidnom nivou. Spoljnopolitički prioritet Srbije jeste učlanjenje u EU, ali Srbija ne sme uvesti sankcije Rusiji zbog podrške koju ima po pitanju rešavanja statusa Kosova. Pitanje je da li će rukovodstvo Srbije moći da igra na dve stolice i koliko je Srbija jaka za jednu takvu vrstu politike. Kao država koja je pretrpela agresiju i koja je bila pod sankcijama, Srbija može da na jedan poseban način tumači današnje globalne međunarodne odnose. Srbija nije uskladila u potpunosti svoje deklaracije sa deklaracijama EU koje su bile uperene protiv Rusije, što ima svoje opravdanje u raspoloženju stanovništva u Srbiji koje većinski podržava Rusiju. Ipak, pritisci iz EU i SAD na srpsko rukovodstvo će rasti i biće potrebna izuzetna diplomatska umešnost da bi posledice po Srbiju bile malog značaja.
Nesumnjivo je da istraživanje istine u datom slučaju nije moguće, jer istine u politici kao i u međunarodnim odnosima nema. Današnji svetski izazovi treba da posluže kao primer svim političarima sveta da je jedino mir trajna zaloga opstanka planete. Ukoliko mir bude misao vodilja svih onih koji donose odluke o upotrebi naoružanja, svet će biti bolje mesto. Samo tada Bermudski trougao iz naslova ovog teksta će nestati, bez obzira što će tenzije na njegovim referentnim tačkama sigurno opstati. Na početku trećeg milenijuma, moramo biti oprezni da ne dozvolimo da ratovi, vojne intervencije i agresije postanu dominantan oblik međunarodnog opštenja. Ukrajinska kriza može da bude početak jedne nove politike zasnovane na ravnopravnosti, nemešanju u unutrašnja pitanja država i rasformiranju vojnih saveza koji su postali anahroni.
Autor je asistent na Pravnom fakultetu Megatrend univerziteta.
