„Istorija se ponavlja – prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa“, napisao je Karl Marks pre skoro dva veka. Od tada su dva svetska rata i bezbrojne vojne intervencije razorile čitave narode u ime profita i moći. Ako ne naučimo iz prošlosti, današnji put izgleda jezivo poznato.
Obaveza o izdvajanjima 5% BDP-a uvodiće se postepeno tokom naredne decenije, a revizija je planirana za 2029. godinu – zgodno, posle narednih predsedničkih izbora u SAD.
Ova politika podrazumeva stotine milijardi evra godišnje, koje vlade mogu obezbediti na dva načina: rezanjem postojećih troškova ili dodatnim zaduživanjem. Ministri EU već su odobrili zajednički vojni zajam od 150 milijardi evra kako bi pomogli zemljama da finansiraju naoružavanje i pripreme za rat.
Pre Prvog svetskog rata, imperijalne sile brzo su povećavale vojne budžete. Cilj je bio dvostruk: da se globalna tržišta ponovo raspodele radi profita i da se udahne život stagnirajućim ekonomijama. Danas su na delu slična kretanja – ne samo u zemljama NATO-a, već i u Rusiji i Kini.
SAD, sve više opterećene globalnim ratovanjem, vrše pritisak na evropske saveznike da preuzmu veći deo tereta. Od finansiranja rata u Ukrajini, preko genocida u Gazi, do priprema za mogući sukob s Kinom u Pacifiku – američki vojni doseg ne prestaje da se širi.
Godine 1914. narodima je rečeno da je rat njihovo spasenje. Umesto toga, odvedeni su na klanje. Taj rat je iznedrio fašizam, i milioni su morali da daju živote da bi ga zaustavili. Upozorenja su opet pred nama– ali isto tako i prilika da se pruži otpor.
A.M.
