Izbori u Nemačkoj održani su juče, a raspodela glasova među partijama sugeriše da formiranje nove vlade neće da bude jednostavan zadatak.
Sa osvojenih 25,7% glasova najviše poslanika u Bundestagu imaće Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), kao i prvenstvo u pregovorima o formiranju vladajuće koalicije. Socijaldemokrate i njihov kandidat za kancelara Olaf Šolc doista imaju razloga za slavu, budući da su svoj izborni rezultat popravili za 5,2% u odnosu na 2017. godinu.
Hrišćansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) koja je proteklih šesnaest godina bila na vlasti je odmah iza SPD-a. Međutim, njihovih 24,1% predstavlja pad od 8,9% u odnosu na 2017 i ujedno je najslabiji rezultat koji su konzervativci ostvarili od osnivanja partije.
Budući da je mala razlika između dve vodeće partije, kandidati za kancelara obe partije – Olaf Šolc ispred SPD i Armin Lašet ispred CDU/CSU – su izjavili da su dobili mandat za predvođenje nove vlade i da će pregovarati sa drugim partijama o sklapanju koalicije.
Uoči izbora pisali smo o mogućim koalicijama partija koje bi mogle da uđu u sastav nove vlade. Od koalicija koje su se činile mogućima crveno-crveno-zelena je ispala iz igre, budući da je Levica u odnosu na 2017 izgubila 4,3% podrške i sada ima 4,9% glasova. To sabrano sa razultatima SPD i Zelenih nije dovoljno za formiranje nove vlade.
Vladajuću koaliciju će najvervatnije činiti tri partije. Ono što je manje očekivano je da bi liberalna Slobodna demokratska partija mogla da bude jezičak na vagi koji će da odredi njen sastav. Ta stranka slobodnog tržišta i razgradnje države blagostanja osvojila je 11,5% glasova, što je mali rast u odnosu na 2017. godinu i neverovatan uspeh u odnosu na 2013 kada nisu uspeli da pređu cenzus. Liberali su izrazili spremnost na koalicione pregovore sa svima osim sa Alternativom za Nemačku i Levicom.
Kako se to i predviđalo, Zeleni će biti u sastavu nove vlade. Sa 14,8% osvojenih glasova ta partija se pozicionirala kao treća politička snaga u Nemačkoj, što je njihov najbolji rezultat do sada. Ipak, Zeleni su očekivali više. Popularnost te stranke se tokom ove godine penjala i na preko 20%, a početkom septembra istraživanja su im predviđala 18%.
Stranka ekstremne desnice Alternativa za Nemačku (AfD) se pokazala snažnom i na ovim izborima. Ta partija je osvojila 10,3%, što je za 2,3% manje od rezultata na izborima 2017. godine.
Berlin
U Berlinu, koji ima status grada-pokrajine, su takođe održani izbori. Na osnovu rezultata najlogičnije je očekivati nastavak crveno-crveno-zelene koalicije.
Prema pisanju Reuters na prvom mestu je SPD sa 21,4% glasova, Zeleni sa 18,9% na drugom i Levica sa 14% na trećem.
Zeleni su osvojili 3,7% više glasova na ovim nego na izborima 2017, dok je Levica ostvarila za 1% slabiji rezultat u odnosu na prethodne izbore.
Sudeći po rezultatima, kandidatkinja SPD, Franciska Gifaj (Franziska Giffey), će biti nova gradonačelinca Berlina. Ona će biti prva žena na tom položaju. Giffey je od 2018 do 2021 bila ministarka za porodicu, starije građane, žene i mlade u vladi Angele Merkel.
A.J.
