Čak 140 zemalja se prošle godine obavezalo da će do 2030. potpuno zaustaviti krčenje šuma, skrenuli su ovih dana pažnju mediji.
Za početak je trebalo da od 2021. do 2022. smanje površinu šuma koje se godišnje krče za 10%. Umesto toga, ona je smanjena za trećinu manje, odnosno za 6.3%, prenosi AbrašMedia.
Najviše šume poseče se u Rusiji, Brazilu, Kanadi, SAD, Indoneziji, Kongu, Kini, Maleziji, Australiji i Boliviji, po podacima World Resources Institute (WRI). Isti izvor otkriva da je 2020. iskrčen površina šuma jednaka Velikoj Britaniji. Brazil, Indonezija i Kongo, pritom, raspolažu sa preko polovinom svetskih prašuma, zbog čega je činjenica da su se i ove zemlje prošle godine zavetovale da će smanjiti deforestaciju izazvala veliki optimizam.
U Brazilu je, međutim, tokom 2022. uništena rekordna površina šuma.
Sve šume na svetu upijaju oko trećine globalnih ugljeničnih emisija, 1.5 godišnjih ugljeničnih emisija koje u atmosferu ispuste SAD, odnosno 7.6 milijardi tona CO2. One su takođe dom za oko 80% kopnenih biljaka i životinja, piše Economist Impact.
U očuvanje šuma se, kao i u druge ciljeve programa za smanjenje klimatskih promena, ulaže znatno manje nego što bi trebalo, odnosno oko 2.3 milijarde umesto potrebnih 460 milijardi američkih dolara godišnje.
Danas, sedmog novembra, u Šarm-el-Šeiku počinje COP27, dvadesetsedmi Samit UN o promeni klime. Da bi zaštita šuma postala iole efikasnija, inertna birokratija zemalja potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) bi za početak trebalo da detaljnije definiše mehanizme za ograničenje deforestacije.
Deklaracija o korišćenju šuma i zemljišta potpisana na prošlogodišnjem COP26, je naime, kritikovana zbog nepreciznosti. Pored ostalog, nije jasno kako bi njeni ciljevi trebalo da se prevedu u polje nacionalnih zakonodavstava, niti šta se očekuje od koje države. Optimistična prognoza za rok u kome bi trebalo da profunkcioniše sistem za očuvanje šuma je 2025. godina.
Izvesnu nadu u međuvremenu daje promena vlasti u Brazilu, odnosno pobeda Lula da Silve na predsedničkim izborima. Kako smo već pisali, za vreme prethodnih Lulinih mandata deforestacija Amazonije je bila smanjena za dve trećine, dok je pod Bolsonarom duplirana. Zaustavljanje krčenja šume će za Lulu biti veliki izazov nakon što je Bolsonarova vlada ojačala agrobisniz a oslabila legislativu o zaštiti životne sredine.
Za detaljnije informacije pogledajte i sajt Global Forest Watch koji analizira finansiranje, zakone o očuvanju šuma i održivu proizvodnju hrane.
I.K.
