Na niz zahteva koje je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) predala na sastanku sa predstavnicima Ministarstva kulture na čelu sa ministarkom Majom Gojković, 9. juna 2023. godine, Ministarstvo je pismenim putem konačno odgovorilo 26. juna na četrnaest punih strana.
Iako se radi o zahtevima koji se mahom tiču strukturnih problema, predlozi rešenja su uglavnom kozmetičke prirode, smatraju u Asocijaciji NKSS.
U današnjem odgovoru Asocijacije izražava se nezadovoljstvo iskazanim stavovima Ministarstva o mnogim važnim problemima koje akteri u kulturi adresiraju mesecima i godinama:
„Dvadeset šestog juna dobili smo odgovor u kome se, osim nekoliko kozmetičkih ustupaka, u slučaju gotovo svakog odgovora, posle mnoštva članova, paragrafa i alineja, navodi da Ministarstvo nije u mogućnosti da išta promeni, jer ih u tome sprečavaju zakoni, da rešavanje zahteva nije u njihovoj nadležnosti ili da bi promena uhodanih (a evidentno loših) praksi ugrozila kulturni život u Srbiji“, kaže se u njihovom saopštenju.
Podsetimo, radi se o nizu zahteva koje je NKSS podneo Ministarstvu za rešavanje bazičnih problema u kulturi a koji su formulisani kroz kampanju „Za dostojanstven rad u kulturi“ i na Otvorenom forumu 8. juna 2023. godine.
Od povećanja ukupnog budžeta za kulturu, povećanja budžeta za konkurse, unapređenja konkursnih procedura, rešavanja neisplaćenih sredstva za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje samostalnim umetnicima, ukidanja diskrecionih prava ministra kojim se 25% ukupne mase sredstava dodeljuje mimo konkursa, zatim kreiranja konkursa za pokrivanje tekućih troškova organizacija civilnog društva pa sve do formulisanja konkretnih predloga mera koje će preduzeti kako bi se navedena pitanja rešila, Asocijacija je jasno stavila do znanja koji zahtevi su ključni i na kojima je potrebno hitno raditi.
Iz Asocijacije su u saopštenju podsetili da je — nasuprot planovima iznetim u nacrtu Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2020 – 2029 godine, u kojem se navodi da je u kulturu „potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države“ — ove godine budžet za kulturu smanjen na 0.67%, u poređenju sa prošlom, u kojoj je budžet bio 0.78% ukupnog budžeta.
Oni podsećaju i na činjenicu da sa 17,6 € po glavi stanovnika Srbija ima procentualno najmanji budžet za kulturu od svih zemalja u regionu kao i da se na konkursima za savremenu umetnost izdvaja manje od 4% budžeta Ministarstva kulture (ove godine 3,9 miliona evra). Dalje, navode da su prosečni iznosi koje organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju za realizaciju projekata oko 3.000 evra (ove godine 353.870 dinara) a da „nevladine organizacije“ koje već godinama dobijaju najveće „dotacije za nevladine organizacije“ iz budžeta Ministarstva kulture jesu Srpska pravoslavna crkva (ove godine 80 miliona dinara ili 684 hiljade evra) i Dvorski kompleks na Dedinju (ove godine 67 miliona dinara ili 573 hiljade evra).
Takođe, iz Asocijacije skreću pažnju na rezultate urađene analize rezultata konkursa koji pokazuju da se na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama iz vojvođanskog budžeta već godinama dodeljuju ogromna sredstva organizacijama iz Beograda, čiji su vlasnici poznati saradnici i promoteri vladajuće stranke (ove godine 41 milion dinara od ukupnog budžeta od 289 miliona dinara) kao i da su Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Sekretarijat za kulturu Beograda i Gradska uprava za kulturu Novog Sada u protekle dve godine dodelili 214 projekata, u ukupnoj vrednosti od 229,5 miliona dinara (1.960.000 evra) organizacijama koje nisu registrovane u APR-u, organizacijama koje su registrovane neposredno pred konkurse, organizacijama koje se ne bave kulturom i organizacijama čiji su računi u blokadi.
Osvrćući se na odgovor iz Ministarstva na njihove zahteve, iz NKSS-a ističu da je na većinu ključnih zahteva odgovor Ministarstva „ne“:
„Neki od zanimljivih primera uključuju ’da nije u nadležnosti Ministarstva kulture da traži povećanje budžeta za kulturu na 1%’ (strana 10); da nisu u mogućnosti da stave na uvid javnosti bodovne liste sa javnih konkursa ’jer to nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti’ (strana 4); da nije moguće ukinuti fond nad kojim Ministarka kulture ima diskreciona prava, jer se ta sredstva dodeljuju projektima koji su „izuzetno značajni“ i u slučaju ’nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično’ (strana 8).“
Iz tog razloga u Asocijaciji smatraju da se Ministarstvo nije dovoljno potrudilo da pokaže nameru i za strukturnim promenama koje su neophodne kako bi se stanje u kulturi, a posebno na nezavisnoj kulturno-umetničkoj sceni poboljšalo:
„Polje kulture u Srbiji je u rasulu, a umetnice/umetnici i kulturni radnici/radnice su gladni i besni. Ministarstvu kulture mora biti jasno da se nećemo zadovoljiti kozmetičkim izmenama, koje katastrofalno stanje stvari samo produbljuju. Zahtevamo i borimo se za strukturne promene koje jedino mogu doneti dostojanstvene uslove rada u sektoru kulture“, kategorični su.
Tim povodom iz Asocijacije NKSS najavljuju i pokretanje širokog kruga konsultacija u odnosu na odgovore Ministarstva sa reprezentativnim udruženjima umetnika i umetnica, kao i sa kulturnim institucijama u zemlji i sindikatima koji štite prava kulturnih radnika i radnica, kako bi dogovorili dalje korake.
„A Ministarstvu kulture dajemo rok do septembra 2023. godine da — u onim slučajevima gde se u njihovom odgovoru navodi da ’nemaju ništa protiv da se to uradi’ — krene sa operacionalizacijom tih predloga i javnosti predoči kako namerava da rešava nagomilane probleme u polju kulture u Srbiji“, zaključuju iz NKSS-a.
A.J.
