Građani Bežanijske kose su sredinom aprila saznali da bi na površini od gotovo pet hektara koja je do sada bila namenjena za zidanje niskih stambenih objekata uskoro mogla nići tri solitera, visine 100 i 120 metara. Investitor zainteresovan za gradnju je zato predložio izmene Plana detaljne regulacije (PDR) koje će se naći na javnoj raspravi 30. maja.
Stanari smatraju da je ovaj projekat, zbog koga bi bilo isečeno bar stotinu odraslih stabala, štetan po životnu sredinu, da bi se njegovim sprovođenjem preopteretila i ovako neadekvatna komunalna i saobraćajna infrastruktura i uništila postojeća urbanistička celina. Tvrde da višespratnice nisu dozvoljene u tom delu Bežanijske kose, kako je preneo N1. Zato su se organizovali u udruženje „Bežanija ostaje, kosa prkosi“, sastavili peticiju koju je potpisalo 5.000 građana, a početkom maja protestovali na sportskom terenu.
Investitor, sa svoje strane, tvrdi da je njegov cilj da novi stambeno poslovni kompleks i soliteri u njegovom sklopu postanu „oblikovni i simbolički reper Bežanijske kose, Novog Beograda i Beograda uopšte“. Sporno područje obuhvata blok između Bulevara Arsenija Čarnojevića, kompleksa studentskog SC i ulica Blagoja Marjanovića Moše i Partizanske avijacije – Novi Beograd, a Nacrt izmena i dopuna PDR je bio javnom uvidu od 11. aprila do 16. maja 2022. godine.
Nezadovoljstvu građana planovima i načinima njihovog sprovođenja pridružile su se i stručne organizacije. Tako je Nova planska praksa zahtevala od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove i Komisije za planove Skupštine grada Beograda da organizuju javnu prezentaciju nacrta planskog dokumenta i pokrenu niz dodatnih aktivnosti putem kojih bi građani mogli da se uključe u planiranje ovog dela Beograda
„Održavanje javne sednice Komisije za planove predviđeno je 31. maja u 13h. Međutim, primetan porast nezadovoljstva i eskalacije građanske neposlušnosti tokom održavanja javnih sednica ukazuje na to da one ne pružaju mogućnost da sve zainteresovane strane, a posebno građani, zaista izvrše uticaj na formiranje planskih rešenja. Kao odgovor na eskalaciju nezadovoljstva građana u proteklom periodu, odlučivanje o planskim dokumentima se učestalo izmešta ‘na ulicu’, doprinoseći daljem obesmišljavanju participativnog procesa“, kaže se u saopštenju Nove planske prakse.
Podsetimo, stručna udruženja su višekratno upozoravala na to da broj planova kojima se menjaju lica gradova u Srbiji raste, dok se prostor za učešće građana u njihovom koncipiranju i izražavanje otpora smanjuje. To su pokazali rezultati istraživanja „Javnost na distanci, demokratija u krizi”, koje su sproveli Nova planska praksa, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Polekol i Tačka komunikacije, kao i „Izveštaj o učešću građana u procesima urbanističkog planiranja u 2021. godini” koji je krajem marta predstavilo Ministarstvo prostora.
Građani nisu adekvatno informisani o planovima koji se predviđaju niti njihovoj sadržini, čak ni kada su tome posvećeni, jer je, primera radi, dokumentacija koja se objavljuje na sajtu grada Beograda često nepotpuna, a nedostupan i pun dnevni red sednica gradske skupštine. Uvidi se zakazuju tokom praznika, primedbe odbijaju bez osnova. Predlagač obično „puca“ na to da ispuni uslove za zakonski minimum participacije, koji stručnjaci smatraju nedovoljnim. Istraživanja pokazuju da se u planiranju postiže tek trećina mogućeg učešća građana, iako bi oni bili zainteresovani za mnogo više od toga.
Sa ciljem da se ovo stanje poboljša, a u okviru istraživanja “Javnost na distanci – demokratija u krizi”, Nova planska praksa je formulisala je i set preporuka za unapređenje participacije u domenu prostornog i urbanističkog planiranja, koje možete pogledati ovde.
I.K.
