Na protestu su se mogli videti transparenti sa porukama „Siguran posao za naučnike“ i – jedan koji zaista konačno evocira i gotovo zaboravljeni zahtev tradicionalno vezan za radničke pokrete –„Jednaka plata za jednak rad“. Protestna šetnja je krenula od zgrade Rektorata i kretala se ulicama Beograda a organizator je bio Sindikat nauke i Kampanja za dostojanstven rad u nauci.
Podsećamo da se radnička i sindikalna borba naučnih radnika razvija već nekoliko meseci, da je do sada održano već četiri protesta, te da je u pitanju tek jedan deo nešto šireg napora za poboljšanje i povećanje vidljivosti problema naučnih radnika u Srbiji. Takođe, podsećamo i na to da je najurgentniji problem sa kojim se suočavaju naučnici i naučnice tiče njihovog radnog statusa: mnogi naučnici rade na osnovu ugovora na određeno vreme, a institucionalno finansiranje nauke se beskrajno pomera i odlaže. Pa kao posledica toga, mnogi naučni radnici u Srbiji primaju plate na osnovu kategorizacije iz daleke 2011. godine.
No, to je samo jedan od problema. Kao što smo pisali ranije, zahtevi kampanje su da se u nauci obezbedi dosledna primena radnog zakonodavstva, siguran posao za sve naučnike i jednake plate za jednak rad, a od početka kampanje realizovan je niz aktivnosti, od uličnih akcija, preko protesta, do održavanja tribina na temu ostvarivanja dostojanstvenih uslova rada u sektoru nauke, pa je za očekivati da se aktivnosti nastave i u budućnosti.
Informacija je od zlata, ali ni komentar nije za bacanje, pa stoga hajdemo dati jedan kratki i slobodni. Dakle, nekoliko stvari je ovde bitno: prva je svakako da naučni radnici konačno uspevaju da artikulišu i svoje zahteve i svoje organizovanje. Druga je da sada konačno uspevaju i da artikulišu svoje probleme kao neke kolektivne i radničke probleme, opirući se globalnom trendu beskrajne individualizacije odgovornosti za socijalne položaje (čitaj: nedaće).
Ali, sa druge strane, naučnim radnicima se ne piše dobro na dugi rok: „nauka“– dugo ne bez razloga privilegovani oblik stvaranja znanja o svetu oko nas – danas se nalazi na niskim granama. Jer, nauka je i horizontalno i vertikalno kolektivni napor – ne važi bezveze za nauku isto ono što važi i za ljubav: da raste samo ako deli – a kolektivne stvari, posebno one koje su strukturno uslovljene da budu kolektivne, su danas omražene. A kada su omražene, onda će se celokupni političko-ekonomski mehanizam potruditi da ih ekonomski i diskurzivno unizi, pa nije ni za čuđenje to što se danas naučni radnici smaraju mastiljavcima i džabalebarošima, dangubama koje ne stvaraju profit, niti to što se poslednjih godina eksponencijalno uvećava broj (loših) medijskih uradaka formatiranih prema servilnoj matrici koja objašnjava zašto preduzetnici radije zapošljavaju one koji nisu završili fakultete.
Jer, danas su privilegovani oni oblici stvaranja znanja (ili radije: onoga što samo liči na znanje) koji imaju kapacitet da na koncu legitimišu i reprodukuju socijalne i klasne razlike. Drugim rečima, danas je privilegovan „preduzetnički tip znanja“, znanje koje nastaje kao emanacija preduzetničke volje i snage, znanje koje u izvesnom smislu podseća i na šmitovski decizionizam: privilegovano znanje danas je ono koje je nastalo odlukom i voljom preduzetnika.
