Kampanja „Za dostojanstven rad u nauci“ skreće pažnju javnosti i institucija na dugogodišnje probleme sa kojima se naučnice i naučnici u Srbiji susreću u ostvarivanju prava na dostojanstven rad i egzistencijalnu sigurnost. Njome se zahteva da se u nauci obezbedi dosledna primena radnog zakonodavstva, siguran posao za sve naučnike i jednake plate za jednak rad.
Naučnice i naučnici su svoje zahteve ponovili na Dan nejednakih plata, petnaestog marta, na okupljanju ispred zgrade Ministarstva finansija u Beogradu.
„Meni nije jasno kako neko može da provodi svoje kancelarijske dane u zgradi ispred nas i da svakog petnaestog u mesecu isplaćuje plate koje su direktno u suprotnosti sa Zakonom o radu i pozitivnim propisima, i da planira da li će ovaj problem rešiti 2023., 2025. ili ko zna koje godine, kao da smo mi neki kompjuterski programi u koje se ukucavaju cifre, a ne ljudi koji imaju svoje realne živote, realne probleme, koji treba da plaćaju rate za stan, da žive od petnaestog do petnaestog, i da nije nebitno da li će dobiti 30.000 manje ili 30.000 više“, zapitao se pred okupljenima Srđan Atanasovski, jedan od organizatora kampanje i naučni saradnik.
„Jedni kažu – nema para, drugi kažu – ima para. Mi smo došli da pitamo ministra da li za naučnike u Srbiji ima dovoljno sredstava da se ispoštuje Zakon o radu i Zakon o nauci i istraživanjima, da dobijemo toliko dugo očekivane koeficijente i da kažemo: Dosta je bilo problema i dosta ste nas mučili!“, izjavila je u protestnom govoru predsednica Sindikata nauke, Đurđica Jovović, dodavši da naučnici nerad i nebrigu države trpe već jedanaest godina.
Podsetimo, ključni problem sa kojim se suočavaju naučnici i naučnice tiče se njihovog radnog statusa. Mnogi naučnici rade na osnovu ugovora na određeno vreme, a institucionalno finansiranje nauke se, iako je ušlo u zakon, odlaže. Mnogi naučni radnici u Srbiji primaju plate na osnovu kategorizacije iz 2011. godine. Kako smo već pisali, mladi naučnici koji tada nisu mogli da budu ocenjeni na osnovu prethodnih rezultata, svrstani su u „srednje nisku“ kategoriju, a rezultati njihovog rada i naučna postignuća osvarena u međuvremenu nisu uzeta u obzir, pa su u ovoj kategoriji „zaglavili“, sa mnogo manjim platama u odnosu na starije kolege. Procena Sindikata nauke je da država, izbegavajući da adekvatno reguliše radni status, oštećuje više od 60% naučnih radnika u Srbiji.
Aleksandra Vučković, naučnica saradnica, je skrenula pažnju na to da se u najnižim kategorijama plata najčešće nalaze žene jer na njihov teret u Srbiji pada sav teret brige o porodici.
„To znači da se, kada se zapošljavamo, zapošljavamo kasnije od muških kolega; to znači da ćemo dobiti kažnjeničku kategoriju zato što smo rađale“, istakla je Vučković, dodajući da ne postoji način da naučnice izađu iz takve situacije ukoliko se borba za njihova prava ne nastavi i ako ih koleginice i kolege u njoj ne podrže.
„Žene čine većinu među visokoobrazovanima u Srbiji, ali se, uprkos tome, nalaze u najnižim platnim kategorijama i gotovo nikad na rukovodećim pozicijama. Volela bih da mogu da vam kažem da smo mogle da slavimo Osmi mart, ali mi nismo mogle da slavimo, već smo morale da se borimo – i borićemo se sve dok ne ostvarimo svoja prava na jednake plate i dostojanstven rad.“
Pritisak koji je do sada izvršio Sindikat nauke u okviru kampanje „Za dostojanstven rad u nauci“ je doveo do izvesnog pomaka: resorni ministar Branko Ružić je uoči prethodnog protesta potpisao program institucionalnog finansiranja koji bi naučnicima zaposlenim na fakultetima trebalo da da osnovu za potpisivanje ugovora o radu na neodređeno vreme, odnosno u periodu trajanja zvanja. Sindikat je pozdravio ovu odluku sa oprezom, postavljajući pitanje da li će ona na biti na adekvatan način implementirana.
Naučnice i naučnici su se od Ministarstva finansija u protestnoj koloni prošetali do zgrade Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde je izveden performans predaje sindikalnih kalendara ministarstvu koje je, zajedno sa platama naučnih radnika „zaglavljeno u vremenu“.
I.K.
