Podsetimo, tri pravnice su krajem februara uputile poziv ženama koje smatraju da su trpele neadekvatan tretman u porodilištima da im do prvog aprila dostave svoje kontakt podatke i opis događaja. Kako izveštava Euronews, naredni korak pravnog tima je da prijave dostave inspekciji Ministarstva rada sa namerom da se praksi ponižavanja porodilja u Srbiji stane na put.
„Kada kažemo ginekološko ili akušersko nasilje mi tu podrazumevamo svako ponašanje verbalno ili neverbalno koje ima za cilj i posledicu da vama ugrozi zdravlje ali i dostojanstvo ličnosti“, izjavila je ovo prilikom pravnica Ivana Soković Krsmanović, jedna od članica tima.
Najviše prijava svedoči o široko rasprostranjenom verbalnom nasilju, odnosno grubom ophođenju sa porodiljama i njihovom direktnom vređanju, a neke i o fizičkom nasilju, poput šamaranja.
Kako smo već pisali, ranije sprovedeno istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji Centra za mame utvrdilo je da 73% ispitanica nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74% nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96% žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja. Dve trećine ispitanica je prijavilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Velikoj većini žena je onemogućeno da se kreću pred porođaj, kao i da zauzmu položaj koji im najviše odgovara, što se u razvijenim državama smatra zastarelim praksama.
Više od polovine žena nije se osećalo bezbedno tokom porođaja, a svaka deseta je zbog iskustva u porodilištu odlučila da više ne rađa.
„Žene stoje po hodnicima posle carskog, čekaju u redu da ih doktor pregleda. Sestre se deru, samo im bičevi fale, pa da nas postrojavaju. Ceo utisak je, posle svega kao da sam bila u naci logoru“, iskustvo je koje je jedna žena objavila na društvenim mrežama, a prenosi Euronews.
Dok deo žena doživi saosećajan i brižan tretman u porodilištima, deo je izložen mizoginim predstavama o tome da je porođaj situacija u kojoj je žena spremna – kao i da i treba – da istrpi sve vrste bola i grubosti. Iako je već sprovođeno nekoliko akcija osvešćivanja javnosti o ovoj problematici, situacija se nije promenila na bolje.
Pravnice iz novoobrazovanog tima konstatuju da je verbalno nasilje teško dokazati, ali dodaju da u ovom slučaju „težinu dokazivanja i dokaza nosi masovnost, brojnost žena koja se javlja i prijavljuje nasilje“, koja bi trebalo da posluži kao pokazatelj da je akušersko nasilje rasprostranjeno u Srbiji i da ponuka institucije da se ovim problemom konačno pozabave.
I.K.
