U saopštenju Evropskog suda pravde, kako prenosi Balkan Green Energy News, navodi se da države članice EU imaju obavezu da poštuju granične vrednosti za zaštitu kvaliteta vazduha i poboljšaju kvalitet vazduha u cilju zaštite zdravlja i prava građana. Evropski sud pravde, čije je sedište u Luksemburgu, oglasio se ovim povodom nakon tužbe koju je jedan Parižanin pokrenuo protiv države Francuske, sa zahtevom za odštetu od 21 miliona evra.
Granične vrednosti za zaštitu kvaliteta vazduha važe u čitavoj EU, a Francuska ih, po navodima oštećenog, nije poštovala. Sam Evropski sud pravde je 2019. godine utvrdio da su od 2010. u pariskoj aglomeraciji prekoračivane graničnih vrednosti azot-dioksida. Na to se nadovezala procena francuskog Državnog saveta, koja je utvrdila da su prekoračenja trajala do 2020, te da je u vazduhu bilo i prekomernih koncentracija PM10 čestica.
Podsetimo, po podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od posledica aerozagađenja godišnje umre oko sedam miliona ljudi. Evropska agencija za životnu sredinu ukazuje na to da aerozagađenje skrati život čitavih 300.000 ljudi u Evropi, od čega 30.000 u našem regionu i 3.600 u Srbiji.
Prevelike koncentracije praškastih materija (PM2.5 i PM10), ozona, azotnih oksida, sumpor dioksida, ugljen dioksida i teških metala mogu da izazovu moždani udar, kardiovaskularna oboljenja, niz respiratornih oboljenja – od infekcija do karcinoma pluća, imunološke smetnje, reproduktivne bolesti. SZO je zato prošle jeseni pooštrio Smernice za kvalitet vazduha (koje imaju karakter preporuke).
Monitoring zagađenja PM10 i PM2.5 česticama, te azot-dioksidom, koji je Svetska zdravstvena organizacija sprovela u 6000 gradova u 117 zemalja, pokazao je da većina ljudi na svetu udiše opasno zagađen vazduh. Kako smo već pisali, koncentracija PM2.5 i PM10 se u pomenute smernice uklapa u tek 1% gradova u siromašnim i zemljama sa srednjim standardom i 17% gradova u zemljama sa visokim primanjima. Razlike su nešto manje kada se posmatra zagađenje ugljen-dioksidom, a koncentracija azot-dioksida prekoračuje preporučene granice u tri četvrtine obuhvaćenih gradova.
Smernice za kvalitet vazduha su zasad strože od evropskih standarda, ali postoje indikacije da će i EU uskladiti svoju regulativu sa preporukama SZO u okviru rada na ispunjavanju Evropskog zelenog dogovora.
Ocenu Evropskog suda pravde o tome da li građani EU imaju pravo da traže nadoknadu za narušeno zdravlje tražio je upravni apelacioni sud u Versaju, koji vodi predmetni spor. Pravobraniteljka Juliane Kokott iz Evropskog suda pravde je, kako prenosi Balkan Green Energy News, navela tri uslova koje tužba mora da ispuni da bi građani imali pravo na odštetu: da je prekršena vladavina prava EU, da je povreda tog pravila dovoljno ozbiljna i da postoji direktna uzročna veza između te povrede i štete koju su pretrpele te osobe, od kojih je najteže dokazati direktnu vezu između izlaganja zagađenju i narušenosti zdravlja. Podsetimo, prva sudska presuda da vazduh ubija donesena je krajem 2020. u Londonu, gde je utvrđeno da je devetogodišnja devojčica umrla usled zastoja rada pluća, teške astme i dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu.
Kako smo više puta izveštavali, najveći pojedinačni zagađivači u čitavoj Evropi su termoelektrane Elektroprivrede Srbije (EPS), iz kojih je tokom 2018. i 2019. godine u atmosferu ispušteno šest puta više sumpor dioksida nego što bi smelo. Po navodima Evropske agencije za zaštitu životne sredine TE Nikola Tesla (TENT) i Kostolac emituju više štetnih gasova nego Francuska, Poljska, Bugarska i Češka zajedno. Uprkos tome, Vlada Srbije je krajem 2021. produžila rok primene visokih ekoloških standarda do 2025. godine, a u planu je i izgradnja šest novih termoelektrana na ugalj.
I.K.
