Petnaest hiljada radnika koji su u Brisel došli iz cele Evrope marširalo je dvanaestog decembra u Briselu do institucija EU. Članovi i članice sindikata iz 30 zemalja otputovali su u Belgiju da učestvuju u demonstracijama „Zajedno protiv štednje“ u organizaciji Evropske konfederacije sindikata (EKS), gde je generalni sekretar Ester Linč upozorila političare da će platiti cenu za svaki povratak politikama štednje na predstojećim evropskim izborima, navodi ovaj sindikat u saopštenju.
Protest je organizovan uoči sastanka evropskih šefova vlada, koji se bore da pronađu konsenzus oko kontroverzne reforme pravila ekonomskog upravljanja EU, navode iz EKS i dodaju da bi prema nacrtu predloga Komisije, zemlje članice sa deficitom iznad 3% BDP-a morale svake godine da smanje svoj budžetski deficit za najmanje 0,5% BDP-a. To bi značilo da će države članice biti prinuđene da samo naredne godine smanje 45 milijardi evra iz svojih budžeta, prema proračunima EKS zasnovanim na podacima Evropske komisije.
Prema podacima koje nudi Evropska konfederacija sindikata, za iznos koji mora da uštedi recimo Estonija (180 miliona) može biti zaposleno 8.909 medicinskih sestara ili preko 11.000 nastavnika i nastavnica u školama. Za razvijenije zemlje ovi brojevi su drastičniji, pa tako Italija treba da uštedi preko devet milijardi eura, što je dovoljno da se zaposli preko 320.000 medicinskih sestara.
Kako je navela Generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč, u svom autorskom tekstu, ovo su „Mere štednje 2.0 i rezultat može biti samo manji broj radnih mesta, niže plate i dalje nedovoljno finansiranje javnih usluga. Kakav bi to poklon bio krajnjoj desnici, sa evropskim izborima u junu – posebno Marin Le Pen i njenom nacionalnom skupu“, navodi ona.
Linč upozorava na činjenicu da ovakve politike idu u korist strankama ekstremne desnice, poput Alternative za Nemačku, koja je, kako navodi, već spremna da osvoji najveći broj poslaničkih mesta u istoriji i mogla bi da postane treća najveća grupa.
Prema tvrdnjama generalne sekretarke EKS, politike mera štednje su nekompatibilne sa evropskim zelenim dogovorom, jer bi rezovi većinu zemalja sprečili da realizuju svoje klimatske obaveze prema Pariskom sporazumu. „Ponovo usađena fiskalna pravila bila bi loša za ekonomiju, loša za životnu sredinu i loša za demokratiju“, navodi Linč.
I.P.
