Međunarodni filmski festival „Futures Connected“ održan je 5. novembra u Novom bioskopu Zvezda. Festival je okupio mlade autorke i autore kratkih filmova iz Francuske, Nemačke i Srbije. Prikazani filmovi su nastali u toku ove godine, a u svoj fokus stavljaju pitanja bitna za mlade ljude o kojima možda nema dovoljno reči u našoj javnosti.
Iza ovog nesvakidašnjeg festivala se krije svega nekoliko mladih ljudi i mnogo „dobre volje, strpljenja i dubokog disanja“, kako je to za Mašinu rekao glavni organizator ovog događaja.
Vid Radičević, andragog i organizator „Futures Connected“ filmskog festivala, sa nama je razgovarao o tome šta ga inspirisalo za ovaj poduhvat.
Ideja za ovaj festival se rodila iz projekta „Connecting Futures“ koji je trajao od maja do oktobra ove godine. U njemu su učestvovali Beldocs, FIDMarseille i Underdox iz Minhena.
„U Minhenu sam dobio ideju da napravimo filmski festival sa svim filmovima koje su učesnici ovog projekta napravili. Tako je nastala ideja za festival koji će promovisati mlade autore i autorke i koji će dati prostor svima njima da se iskažu“, kaže Radičević za Mašinu i dodaje „tada niko nije mislio da ću to zapravo ostvariti, little did they know.“
Šta sve to muči većinu mladih, hteli oni to da priznaju ili ne
Iz tog razloga i naziv festivala nagoveštava spajanje života ovih mladih ljudi i njihov susret u Beogradu. Ono što je zanimljivo je to što reditelji i rediteljke ovih filmova dolaze iz različitih sfera i zapravo se niko od njih nije bavio filmom ranije.
„Ono što smo imali prilike da vidimo večeras jeste jedna revija modernih evropskih kratkometražnih, uglavnom eksperimentalnih filmova. Eksperimentalnih, pre svega zato što su nastali od strane autora koji se u trenutku pravljenja ovih filmova nisu bavili filmom, nisu to studirali“, objašnjava Radičević.
Prema njegovim rečima, neke od glavnih tema koje filmovi ispituju su identitet, šta znači biti mlad, šta znači živeti u nekoj drugoj zemlji, ljubavni problemi mladih ljudi, odrastanje i generalno sve što muči većinu mladih ljudi, hteli oni to da priznaju ili ne.
„U smislu toga da ste samo na ovom filmskom festivalu imali prilike da vidite filmove sa Connecting futures projekta, apsolutno je jedinstven i neponovljiv u Srbiji. Što se tiče same beogradske scene, ovako nešto nije imalo prilike da se vidi. Zaista nije bilo nekog ko je postavio ovakva pitanja i dobio odgovore kakve su dali mladi iz ove tri evropske države“, za Mašinu kaže Radičević.
O planovima za budućnost smo razgovarali sa Inom Stanković, PR menadžerkom ovog festivala, inače studentkinjom norveškog jezika, novinarkom i fotografkinjom:
„Neka moja vizija za budućnost je da ovaj festival traje više dana, da ima više filmova i da ga bolje medijski pokrijemo, kao i da ga konceptualizujemo tako da ima svoj pun identitet“.
„Planiramo da ovo sledeće godine bude zvaničan filmski festival, da nastavimo saradnju sa dosadašnjim i da se povežemo sa drugim festivalima i da se ozbiljnije radi na organizaciji“, dodaje Radičević.
Što se pomoći tiče, sagovornici Mašine objašnjavaju da su najviše zahvalni Beldocsu, koji su bili tu za njih u logističkom smislu, a pored toga i Zvezdi, sa kojom su, kako kažu, imali izuzetnu saradnju.
Bez ikakvih sredstava, sa mnogo uloženog truda – ovaj festival dokazuje za šta su sve sposobni mladi ljudi u Srbiji.
„Sve se uradilo bez para, sve donacije koje su prikupljene večeras idu Zvezdi. Ja od ovog imam jedno veliko iskustvo i kako bismo mi andragozi to rekli ’obrazovnu situaciju’“, zaključuje glavni organizator.
„Držimo fige pa se vidimo dogodine u MTS dvorani!“, za kraj dodaje Stanković.
Tekst je nastao uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
