Nekoliko organizacija s nezavisne scene podnelo je tužbu Upravnom sudu u Beogradu 9. juna, 2016. godine, a Sud je doneo konačnu presudu 6. februara ove godine u njihovu korist. Presudom je poništeno rešenje o dodeli sredstava za projekte Ministarstva kulture i informisanja i tadašnjeg ministra Ivana Tasovca i vraćeno Ministarstvu na ponovno odlučivanje.
Tužba koju su akteri s nezavisne kulturne scene podneli protiv Ministarstva kulture i informisanja je jedno od malobrojnih sredstava borbe s tim ministarstvom, kao i Gradom Beogradom, sa namerom da se pokaže da je neohodno menjati postojeći način rada, odlučivanja, ali isto tako i planiranja, te da se u o oblasti savremenog plesa ne može odlučivati bez njenih aktera, istakla je Marijana Cvetković, predsednica udruženja Stanica Servis za savremeni ples.
Marijana Cvetković je podsetila da je tužbu protiv Ministarstva kulture i informisanja podnela grupa aktera s nezavisne plesne scene još 2016. godine. Povod za tužbu bili su rezultati Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji u 2016. godini.
Važnost datog konkursa leži u teškoći finansiranja novih umetničkih produkcija. Republički konkurs u oblasti kulture predstavlja jedan od retkih, a u pojedinim godinama jedini izvor sredstava za nove umetničke produkcije.
Do tužbe je dovelo niz okolnosi u vezi sa sprovođenjem konkursa te godine.
Tročlana komisija koju su činili Vladimir Dekić, direktor Ansambla narodnih igara i pesama „Kolo“, dr Ana Martinoli, vanredna profesorka FDU, i primabalerina Ivanka Lukateli, procenjivala je veliki broj projekata od kojih je najveći broj bio iz oblasti savremenog plesa. Međutim, nijedan član komisije nije bio stručan za tu oblast. Budžet konkursa 2016. je iznosio 19.800.000 dinara, a 12.000.000 dinara podeljeno je samo jednom projektu, Beogradskom festivalu igre, čiji je direktor i osnivač Aja Jung.
Smatrali smo da je važno da skrenemo pažnju sudu na sukob interesa koji je bio očigledan, jer su sve troje članova komisije u tom trenutku bili u poslovnoj vezi sa dobitnicom najvećeg dela tih sredstava na konkursu, istakla je Marijana Cvetković.
Organizacije i pojedinci s nezavisne kulturne scene sada očekuju da Ministarstvo, zajedno sa komisijom obrazloži podelu sredstava 2016. godine, odnosno razloge za privilegovanje projekata Nacionalne fondacije za igru i komercijalnog Beogradskog festivala igre.
Ono što mi očekujemo je, da Ministarstvo, zajedno sa komisijom obrazloži konačno zbog čega su na taj način podeljena sredstva, zbog čega su privilegovani projekti Nacionalne fondacije za igru, jedne u nizu nizu plesnih organizacija, i komercijalni Beogradski festival igre u odnosu na sve ostale umetnike i radnike koji deluju godinama i razvijaju domaću plesnu scenu, čineći je upravo tim dinamičnim poljem koje se sve više ističe na našoj savremenoj umetničkoj sceni. Očekujemo takođe, da se u toj novoj odluci, onako kako i sud traži, u novom obrazloženju pozove na Zakon o kulturi, Uredbu o podršci civilnom sektoru u oblasti kulture i drugim dokumentima koji su važni, dodala je Marijana Cvetković.
Ivana Milovanović, predstavnica organizacije CID UNESCO, koja je prošle godine učestvovala u radu komisije, skrenula je pažnju na postojanje dokumenta „Instrumenti podrške Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u oblasti scensko stvaralaštvo i interpretacije – pozorište“. U tom dokumentu se iznose smernice u vidu niza aktivnih mera za poboljšanje uslova nezavisne i alternativne plesne scene.
Zašto se ovo ne primenjuje u praksi? Zašto Ministarstvo kulture sve zna, a od toga ništa nema u praksi? Koji su razlozi za to? Zašto se ne formira radna grupa za umetničku igru koju su beogradska i novosadska sekcija CID UNESCO na nivou službene beleške zatražile još u novembru 2016?, zapitala je je Ivana Milovanić u svom izlaganju.
Luka Knežević-Strika, predsednik Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) govorio je o važnosti ove presude, jer pokazuje da su zahtevi ne samo različitih aktera plesne scene, nego i zahtevi koje Asocijacija NKSS upućuje različitim nivoima vlasti povodom raspodele javnih sredstava za finansiranje putem konkursa, utemeljeni na zakonima i da se većina javnih konkursa sprovodi na način koji je nelegalan. On je skrenuo pažnju na netransparentnost konkursa na svim nivoima, od toga kako i zašto se bira komisija, do toga da odluke koje su donesene ne uključuju informacije koje bi javnosti bile neophodne. Po svim ovim pitanjima, asocijacija NKSS se redovno oglašava saopštenjima i analizama konkursa.
Ono što se desilo nakon relativno vidljivih reakcija dela kulturne javnosti je da je Ministarstvo kulture u svom prošlogodišnjem konkursu primenilo većinu zakonskih obaveza koje ima u organizaciji konkursa i mislim da je to stvar koja sama po sebi ne rešava problem, čak nužno ni ne menja način na koji je novac raspodeljen. Ono što menja i što nam otvara neki prostor je situacija kada imamo informaciju, bez da moramo da je čupamo nekoliko meseci kasnije o tome koji su projekti uopšte prijavljeni; kad imamo informaciju o projektima koji nisu podržani i znamo šta je zapravo sva ta kulturna produkcija koja želi i zahteva podršku od javnih fondova; kada imamo makar i štura i jednolična, ali ipak nekakva obrazloženja komisije, jer tada možemo na drugačiji nači da razgovaramo o svemu tome.
M.D.
