„Vrlo je jasno da nije reč o špijunaži, jer čovek se bavi novinarskim poslom; i ako već Amerika hoće da ga sudi, ta ista Amerika ima onaj prvi amandman koji kaže da postoji ‚freedom of speech‘, tako da, u principu, ako je neko ukazao na činjenicu, tj. objavio snimak kako je američka vojska granatirala Irak i ubila 11 ljudi, a među njima i dvoje novinara Reutersa, zašto je to loše čak i po njihovim zvaničnim kriterijima, a kamoli inače?“, konstatuje za Mašinu Darko Šper.
Dvadesetog februara je pred višim sudom u Londonu počelo ročište u vezi sa izručenjem osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama. Ako bi bio izručen, u SAD bi Asanž mogao da dobije kaznu od 175 godina po optužnici za špijunažu.
NUNS, UNS i SINOS pozvali na skup podrške u Beogradu
Šper je konstatovao da je uloga Srbije i novinara iz Srbije u davanju podrške Asanžu pre svega simbolična. Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ se tako pridružio globalnoj akciji na koju su pozvale Međunarodna i Evropska federacija novinara (IFJ i EFJ), u okviru koje su sve organizacije članice ovih udruženja izdale svoje pristupnice s Asanžovim imenom i likom. IFJ i EFJ, koji predstavljaju skoro 200 novinarskih sindikata i udruženja, protivili su se Asanžovom izručenju od objavljivanja američkog podstrekavanja prema američkom Zakonu o špijunaži, podseća Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS.
NUNS je sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) i Sindikatom novinara Srbije (SINOS) pozvao medijske radnice i radnike da se u utorak, 20. februara u 14 sati okupe ispred Doma novinara u Beogradu, u Resavskoj 28, i Asanžu podršku ispolje i skupom. „Zašto je kriv? – Novinarstvo nije zločin. Novinarstvo je javno dobro jer od profesionalnog novinarstva ima koristi svako društvo, svaki građanin“, napisali su UNS, NUNS i SINOS u pismu ambasadi i Vladi Velike Britanije pre dve godine.
Australija tražila da se Asanž ne izruči
Šper skreće pažnju na to da je u samom Londonu velika pažnja javnosti usmerena na ročište i da će danas na mestu dešavanja sigurno biti i puno građana i puno novinarskih ekipa koje će o tome izveštavati. „Sve to predstavlja jedan vid pritiska i podsećanja onima koji donose odluke da današnja odluka može biti pogubna po Džulijana Asanža koji je već evo skoro deset godina ili u izolaciji ili u nekoj vrsti kućnog pritvora, ili, baš sad, poslednjih nekoliko godina u pravom pritvoru, čekajući tu ekstradiciju u SAD“, komentariše naš sagovornik.
Kako podseća NUNS, Australija je već tražila od Velike Britanije da ne isporuči Asanža, dok poslanici nemačkog Bundestaga kažu da se radi o politički motivisanom procesu i da se time ugrožava sloboda štampe. „Zanimljivo je da se on povezuje i sa Chelsea Manning. Ona je radila nešto slično, a znamo da je na kraju oslobođena i da je slobodna građanka Amerike. Pa ako je to već u njenom slučaju urađeno, onda ta država Amerika treba da odustane od dalje krivičnog gonjenja Asanža“, dodaje Šper.
Presuda će biti poruka novinarima širom sveta
Presuda koja se tiče Asanžove sudbine biće ujedno i signal novinarima širom sveta da svojim poslom mogu – ili ne smeju – da se slobodno bave. Velike sile u tom pogledu pokazuju sve surovije lice. Novinar BIRN-a Saša Dragojlo je zato ocenio da „ovo jeste poslednji čin u njegovoj borbi protiv SAD i tiho ubijanje Asanža“, dodajući da u pogledu represije između SAD i Rusije ima samo stilskih razlika: „Rusija će primeniti brutalnu silu da se reši svojih protivnika, dok SAD rade to tihom smrću, čitav ovaj proces ga (Asanža) ubija“.
Asanžova borba za slobodu, kako fizičku tako i slobodu rada i delovanja, je od suštinskog značaja u Srbiji, u kojoj su medijske slobode sve ograničenije, smatra Šper. „Svakodnevni pritisci na čitave medije, a i na novinare kao pojedince, te silne pretnje novinarima koje imamo prilike da vidimo na društvenim mrežama, pa čak i nešto gore od toga, to nam samo govori da ova vlast slobodu govora i novinarstva kao profesiju uopšte ne razume“, konstatuje naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, sloboda medija u Srbiji je verovatno na najnižim granama u poslednjih 25 godina: država kontinuirano krši sva prava i medijskih radnika i guši medijske slobode. „To je bukvalno opsesija ove vlasti od prvoga dana“, komentariše predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.
„Mi smo se sveli na to da imamo nekoliko medija, a najviše specijalizovane internet portale, kojima i vi pripadate, gde možemo da pročitamo neki normalan medijski sadržaj – i kad to kažem, ne mislim samo na medijski sadržaj koji kritikuje vlast, nego da prosto bude neko istraživanje ili neka analiza situacije koja će ljudima otvoriti neke nove vidike“, dodaje. Šper, ipak, skreće pažnju na to da je i u takvim okolnostima otpor moguć i neophodan.
„Gledao sam ponovljene intervjue sa pokojnim Đorđem Balaševićem. Za njegov poslednji veliki koncert u Beogradskoj areni, koji je održao pred 20 i nešto hiljada ljudi, nije se akreditovala nijedna televizijska kuća iz Beograda. Podsetiću da su pesme s njegovog posljednjeg albuma bile usmeno zabranjene da se emituju na svim radio stanicama. Ali, on je u intervjuu nabrojao nekoliko novinara koji su odbili da ga ignorišu“, navodi Šper i nastavlja: „Među njima je bila Mira Adanja-Polak koja je rekla rukovodstvu RTS-a ‚Dajte mi napismeno i onda ću da razmislim‘. Nikada to napismeno nije dobila. I to je poruka svim medijskim radnicima. Dakle, kada vas neko primorava na cenzuru ili autocenzuru, uvek razmislite o tome da imate pravo da odbijete da nešto radite i tražite pismena uputstva od vašeg pretpostavljenog“, zaključuje Šper.
I.K.
