Prvi podaci istraživanja koje traje već čitavu deceniju su pokazali da bi vakcina mogla biti efikasna u lečenju različitih vrsta raka dojke.
„Pošto ovo nije bilo randomizovano kliničko ispitivanje, rezultate treba smatrati preliminarnim, ali nalazi su dovoljno obećavajući da će vakcina sada biti procenjena u većem, randomizovanom kliničkom ispitivanju“, rekla je glavna istraživačica Meri L. Disis, profesorka medicine na Univerzitetu u Vašingtonu i direktor Instituta za vakcinu protiv raka, u saopštenju.
Tokom ispitivanja praćeno je ukupno 65 pacijentkinja koje su primale tri vakcine u različitim dozama (10 mcg, 100 mcg ili 500 mcg). Najjači imuni odgovor primećen je kod pacijenata koji su primili dozu od 100 mcg: kako javljaju novinari The Hill, imunitet je opstao nakon završetka vakcinacije i vakcina je mogla da stimuliše odgovor bez izazivanja ozbiljnih neželjenih efekata.
„Rezultati su pokazali da je vakcina veoma bezbedna. U stvari, najčešći neželjeni efekti koje smo videli kod otprilike polovine pacijenata bili su veoma slični onome što vidite kod vakcina protiv COVID-a: crvenilo i otok na mestu injekcije i možda neka groznica i simptomi slični gripu“, dodala je Disis.
Ova velika vest je došla krajem prošle godine, momentu kada je u SAD godišnje umiralo 42.000 žena od raka dojke.
U Srbiji su statistike loše, prema podacima Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut, rak dojke predstavlja najčešći malignitet žena u Srbiji, od kog godišnje oboli oko 4.200 a umre 1.600 žena. Postoji ipak organizovani skrining za žene starosne dobi od 50 do 69 godina. Prema navodima Instituta za javno zdravlje, analiza kretanja obolevanja žena od raka dojke u Evropi pokazala je trendove porasta kod žena starijih od 50 godina.
Mapu domova zdravlja koji su uključeni u skrining raka dojke možete pogledati ovde.
Žene mlađe od starosne dobi obuhvaćene organizovanim skriningom treba da obavljaju redovne preventivne samopreglede i ultrazvučne preglede dojki.
I.P.
