„Mi ne možemo drugačije. Ono u grudima ti ne da, to je ono što nas vodi“, kaže za Mašinu Mirjana Đurđević, aktivistkinja grupe građana Ne dam! iz Majdanpeka, čiji članovi i dalje stražare na planini Starici, čuvajući njen osmi greben od miniranja.
Mirjana svedoči da je na planini trenutno mirno, ali i da se ne može proceniti šta će biti dalje. Kamioni sa novom isporukom dinamita snimljeni su 24. avgusta, podstičući bojazan da Starica neće biti sačuvana. Privatno obezbeđenje je istog dana od aktivista zahtevalo da se sklone sa planine, najavljujući da će eksploziv uskoro biti iskorišćen.
U borbi protiv rušenja osmog grebena lokalnim aktivistima se pridružio Ekološki ustanak. „U ovom momentu naši aktivisti su na planini Starici, u nastojanju da podrže aktiviste iz Majdanpeka“, objašnjava za Mašinu situaciju na terenu Milica Marušić iz Ekološkog ustanka.
Podsetimo, privatno obezbeđenje preduzeća Ziđin Koper Srbija je u subotu, dvadesetog avgusta, rasturilo kamp koji je pokret Ne dam! formirao početkom juna. Aktivisti su kamp osnovali na državnom zemljištu nakon što je Ziđin minirao deo vrha planine koji Majdanpečani smatraju zaštitnim znakom grada, i to tako tako da je ka obližnjem naselju letelo kamenje i zasula ga kamena prašina.
„Ono je bilo brutalno. Jeste ovde stalno neko miniranje, stalno nešto gruva i čovek na to ogugla, čak i na to što je poslednjih godina sve gore. Ja nisam jako plašljiva, ali, uprkos tome što sam navikla, detonacije u junu su me preplašile“, svedoči Đurđević, koja živi u stanu sa pogledom na Staricu. Stanari Starici najbližeg naselja su tada tvrdili da o dinamitiranju nisu obavešteni unapred i nisu verovali saopštenju Ziđina da se miniranje vrši iz bezbednosnih razloga.
„Ako je zbog bezbednosti da se ne bi obrušila Starica na grad, kako se zove obrušavanje kamena posle miniranja vrha planine koje sve ide prema gradu? Ne mogu da verujem da se niko iz opštine nije obratio narodu, doduše ne znam preko kojih medija, da je ministarstvo dalo neku izjavu da je isplanirano i da neće biti rušenja Starice“, izjavila je tada jedna Majdapečanka za Danas.
Ne dam! šumu, Ne dam! vodu, Ne dam! vazduh
Đurđević za Mašinu kaže da rušenje vrha planine i ugrožavanje svog i zdravlja, života i imovine sugrađana nije mogla da gleda skrštenih ruku. Mirjana smatra da na to nema pravo kao prosvetna radnica, čija je dužnost da bude primer mlađima, a pogotovu ne kao članica grupe građana Ne dam! koja je učešćem na izborima i ulaskom u gradsku skupštinu stekla dodatnu odgovornost da opravda svoj naziv i principe. Ne dam! je, kako Đurđević objašnjava, formiralo nekoliko prijatelja koji su pred prethodne izbore zaključili da nemaju za koga da glasaju jer se nijedna od ponuđenih opcija nije na adekvatan način borila protiv privatizacije i zloupotrebe javnih dobara.
„Ne dam! šumu, Ne dam! vodu, Ne dam! vazduh, Ne dam! tehničku školu“, nabraja Đurđević i nastavlja: „Naš cilj je bio da u gradskoj skupštini imamo što više ‘aždaja’, koji su rečiti, hrabri i uverljivi“. Mirjana smatra da su tri odbornička mesta, koja su dobili, odličan rezultat za jednu grupu iza koje niko ne stoji i koja se finansira sama.
Predstavnici vlasti često pokušavaju da defamiraju ekološke aktivistkinje i aktiviste optužujući ih da su iskorišćeni u političke svrhe i da i sami „politizuju“ (navodno nepolitičko polje) zaštite životne sredine. Đurđević, međutim, stvari vidi drugačije. Na pitanje šta je motivisalo da uđe u parlamentarnu politiku, ona odgovara da se van politike i ne može biti kao društveno biće sa materijalnim potrebama:
„Mi smo u politici celog života; ja sam u politici od osmog razreda osnovne škole, kad su nastale prve nedržavne televizije, BK i B92, pa sam gledala vesti i upoređivala ih. Mi smo u politici celog života jer je za nas politika račun za struju, račun za vodu i meso – sve je to politika i naravno da te sve to interesuje“, kaže Mirjana, navodeći afere kojima se njeno udruženje do sada bavilo.
Miniranje planine je samo deo vrlo složenog i teškog pravnog, socijalnog, zdravstvenog i ekološkog problema
Kao i druga udruženja posvećena zaštiti životne sredine, i članovi Ne dam! koji stražare na Starici su iscrpeli institucionalna sredstva pre nego što su telima stali ispred mašina. Miniranje osmog grebena pokušali su, između ostalog, da spreče na dva zasedanja gradske skupštine, sami i uz pomoć Ekološkog ustanka. „Na poziv opozicionih odbornika iz ove grupe Aleksandar Jovanović Ćuta prisustvovao je sednici skupštine Majdanpeka i tada upozorio na bezbednosne rizike u vezi sa miniranjem Starice“, potvrđuje Marušić Ekološkog ustanka. Po rečima Đurđević, poslanici vladajuće koalicije nisu ih ni saslušali.
Nakon miniranja koje je izvršeno početkom juna, aktivisti su prvo organizovali protest, a zatim i kamp. „Kada smo pravili protest nismo imali pare ni za markere za transparente“, našalila se Đurđević, ilustrujući istovremeno prepreke za organizovanje na lokalu, ali i snažnu motivaciju za njihovo prevazilaženje.
Marušić smatra da je miniranje Starice, kao mesta za koje su građani sentimentalno vezani, i pejzaža u kom su uživali celog života, poslužilo kao okidač za pobunu i izlazak u javni prostor građana koji se sa ozbiljnim problemima suočavaju duže.
„Miniranje planine i pravo svojine nad zemljištem su samo deo ukupnog, vrlo složenog i teškog problema. On je, kao i većina problema sa kojima se Ustanak hvata u koštac, zapravo pravni, socijalni, zdravstveni i ekološki. Kao i u Surdulici i Smederevu, i u Majdanpeku imamo situaciju velikog industrijskog zagađenja koje, po svoj prilici, doprinosi većem obolevanju stanovništva. Ove tvrdnje potkrepljuje Publikacija ‘Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji’ koju je izdao Batut, identifikujući Majdanpek kao ekološku crnu tačku“, navodi poslanica koalicije Moramo.
Majdanpek je u četvrtak ponovo posetio narodni poslanik Ekološkog ustanka i koalicije Moramo, Aleksandar Jovanović Ćuta. On je tom prilikom obišao Policijsku upravu u Majdanpeku i sedište javnog tužioca, sa namerom da sazna po kom osnovu je rasturen kamp.
„Hteli smo da razgovaramo sa nekim od načelnika u policiji, ali niko nije bio tu. Policajce koje smo zatekli pitali smo po kom to zakonu, i ko je dozvolio da obezbeđenje strane kompaniji naše građane brutalno rasteruje sa naše zemlje. Ta zemlja je državna zemlja, i pripada državi Srbiji, i građanima“, izjavio je Jovanović za Danas.
„Dajte papir, pa ćemo lepo da odemo ako je vaše“
Podsetimo, firma Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper) je petog juna izdala saopštenje da je miniranje izvršeno radi sanacije opasne stenske mase, koja je po oceni rudarske i geološke inspekcije pretila da se obruši. Ziđin je tada naveo da su na litici detektovane pukotine duge preko 100 metara i široke 30 cm, te da je miniranje je sprovedeno u skladu sa nalogom rudarske i geološke inspekcije i prijavljeno nadležnim institucijama. Saglasnost je dobijena i od preduzeća „Srbijašume“, projekat sanacije izrađuje Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru, a da se miniranje vrši u dogovoru sa institucijama i u skladu sa zakonom potvrdilo je u saopštenju i Ministarstvo rudarstva i energetike.
Međutim, iz Ekološkog ustanka i Ne dam! skreću pažnju na to da izvođač nije ispunio zakonsku obavezu da obeleži i ogradi teritoriju rudnika, što su građani zahtevali i putem protesta početkom juna. Oni komentarišu da je sporna parcela na kojoj je kamp smešten, 624/1, bez sumnje u vlasništvu države. Đurđević naglašava i da su predstavnici izvođača i privatnog obezbeđenja odbili da pokažu dozvole koje su im aktivisti tražili i svoje zahteve da se aktivisti uklone potkrepe dokazima o pravnoj osnovi.
„Ziđin je milionska kompanija. Zašto nas nisu sklonili odozgo dva i po meseca? Dajte papir, pa ćemo lepo da odemo ako je vaše. Ne, oni su samo dobili usmenu naredbu da dođu, da nam kažu da se sklonimo. Da sam ja na mestu Ziđina, a da imam sve dozvole, ja momcima ne bih dozvolila ni da se popnu gore“, sumnjičava je Đurđević, koja smatra da bi aktiviste sa vrha Starice uklonila i policija, da je zakonski osnov za to postojao.
„Poslovanje firme Ziđin sa pravom izaziva nepoverenje kod građana Majdanpeka“, dodaje Marušić. „Ispuštanje jalovine u reku Pek, zbog čega je ona postala mrtva reka, kao i loš kvalitet vazduha koji Majdanpečani udišu osnovni su razlozi zbog kojih ne mogu da veruju predstavnicima ove kompanije. Takođe, podozrenje izaziva iskustvo meštana Slatine, kojima je zatrovana reka i zemljište, i zatrpani putevi, širenjem rudnika Čukaru peki u vlasništvu Ziđina. Ljudi očekuju da slična sudbina zadesi i Majdanpek. Zbog čega bi mislili drugačije, budući da država ne štiti njihove interese?“
„Mi već dva i po meseca ne idemo odavde, pa nećemo ni sada“
Po navodima Ziđina, četrdeset neidentifikovanih osoba za koje ova kompanija tvrdi da su ekološki aktivisti oštetilo je vrednu opremu podizvođača u veče nakon pokušaja rasturanja kampa. Dok Ziđin za štetu od 100.000 evra tereti upravo aktiviste, oni izričito tvrde da oni nisu imali veze sa uništavanjem opreme, dodajući i da će redovno prijavljivati sve prestupe koje uoče. Đurđević komentariše da su na račun aktivista i ranije, kao i sada, upućivane neosnovane i licemerne optužbe.
Iz Ekološkog ustanka i Stranke „Zajedno” za Mašinu zaključuju da podržavaju ekološki i građanski aktivizam, i da će nastaviti da pravnom pomoći, savetom i svojim ličnim prisustvom pomognu grupe građana koje se bore za prava koja su im garantovana Ustavom i zakonima zemlje u kojoj žive. Aleksandar Jovanović Ćuta je u četvrtak, 24. avgusta, zbog problema na Starici pozvao na protest ispred ambasade Kine u Beogradu.
Aleksandar Jovanović najavio je da će 3. septembra, aktivisti iz Majdanpeka, građani i Ekološki ustanak pozvati sve ekološke organizacije i sve građane Srbije na protest ispred ambasade Kine u Beogradu, a iz Ne dam! kažu da sa Starice neće ni mrdnuti.
„Mi već dva i po meseca ne idemo odavde, pa nećemo ni sada. Reči kojih se u celoj priči držimo su doslednost i inat.“
