Povećanje minimalca od 14% nije dovoljno, poručuju organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život

Dvadesetak organizacija aktivnih u borbi protiv siromaštva i za poštovanje ekonomskih i socijalnih prava radnica i radnika obratile su se Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Uniji poslodavaca povodom pregovora o minimalnoj ceni rada.

žena pred rafovima u prodavnici

„Najavljeno povećanje od 14%, uz povećanje neoporezivog dela zarade, nije dovoljna niti adekvatna mera u situaciji u kakvoj se naše društvo danas nalazi“, poručile su organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život pred sastanak tima koji će o visini minimalne zarade pregovarati u četvrtak, 25. avgusta.

Minimalne zarade moraju biti dovoljne da pokriju realne troškove života, te radnicima i radnicama obezbediti dostojanstven život, navodi se u otvorenom pismu koje potpisuje dvadesetak organizacija civilnog društva i Ujedinjeni sindikati Srbije „Sloga“.

Organizacije od predstavnika i predstavnica Vlade, nadležnih ministarstava i Unije poslodavaca ovim putem zahtevaju i da se minimalna cena rada zbog inflacije određuje ne samo jednom, već dvaput godišnje, te da se odgovornije usklađuje sa realnim troškovima života radnika i radnica u skladu sa računicom plate za život.

Podsetimo, za troškove hrane, odeće, stanovanja i komunalija, javnog prevoza, obrazovanja, zdravstvene zaštite i minimalne štednje radnici ili radniku u Srbiji je potrebno oko 115 hiljada dinara, po svežoj računici Centra za politike emancipacije (CPE). Tolika bi ujedno trebalo da bude i plata za život. Aktuelni minimalac, koji prima čak 400.000 radnika i radnica, pokriva tek 28% ove sume, a povećanje koje je zasad na pregovaračkom stolu će, ako se ne koriguje, prebrzo progutati inflacija.

Potpisnice podsećaju nadležne na to da minimalna cena rada ne pokriva ni potrošačku korpu, iako je to još 2018. godine dogovoreno i u Socijalno-ekonomskom savetu (SES). Potpisnice Deklaracije o plati za život podsećaju i na to da minimalna potrošačka korpa, koja zapravo pokazujepotrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji i po trenutnoj kalkulaciji podrazumeva da tročlana porodica ima na raspolaganju svega 660 dinara za hranu dnevno, i nije adekvatno merilo troškova života u Srbiji. Minimalac je, ipak, i ispod te i takve potrošačke korpe.

„Deo povećanja minimalne cene rada od 9,4% inflacija je poništila i pre nego što je ono stupilo na snagu, u poslednjem kvartalu 2021. godine. Narodna banka Srbije objavila je podatak da je ukupna inflacija u julu ove godine iznosila 12,8%, sa najavom da će u septembru ona doći i do 14%“, kaže se u saopštenju i dodaje da svako ko danas ode u prodavnicu zna da za jednaku količinu novca može da kupi daleko manje namirnica nego što je to bilo moguće pre godinu dana, a da su na prvom udaru krize siromašni, koji na hranu troše najveći deo svojih prihoda.

„Prioritet našeg društva mora biti usvajanje strategije ekonomskog razvoja koja će u prvi plan isticati dostojanstven život radnika i radnica, ekološku i socijalnu održivost. Prvi korak u ovom smeru bilo bi uvažavanje sindikalnih stavova i zahteva po pitanju povećanja minimalne cene rada“, smatraju potpisnice otvorenog pisma.

Pismo potpisuju Ujedinjeni sindikati Srbije „Sloga”, Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Alternativni centar za devojke, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond i FemPlatz.

I.K.

Prethodni članak

RERI od Ustavnog suda zahteva da zaustavi projekat „Novi Sad na vodi“

„Ono u grudima ti ne da, to je ono što nas vodi“: aktivisti protiv miniranja zaštitnog znaka Majdanpeka

Sledeći članak