Opre Roma Srbija: Republika Srbija nije stvorila uslove za slobodno izjašnjavanje Roma o nacionalnoj pripadnosti

Za unapređenje položaja romske zajednice od presudnog je značaja da se njeni pripadnici izjasne kao Romi, poruka je tribine organizacije Opre Roma Srbija.

Organizacija Opre Roma Srbija održala je tribinu na temu: „Da li je država Srbija spremna da se suoči sa potencijalnim nepravilnostima koje bi se mogle desiti tokom predstojećeg popisa stanovništva?”. U diskusiji su učestvovali aktivisti Opre Roma Srbija – sociološkinja Jelena Reljić, pravnica Jelena Krivokapić Nikolić, i Filip Hasković kao moderator tribine.

U razgovoru su osvetljene najčešće nepravilnosti i propusti koji nastaju prilikom popisivanja romske populacije u Srbiji. Učesnici tribine su objasnili da je predstojeći popis od presudne važnosti za romsku populaciju i pozvali svoje sunarodnike da se u što većem broju izjasne kao Romi.

Tribinu je otvorio Filip Hasković uz osvrt na najistaknutiji primer nepravilnosti iz prethodnog popisa stanovništva 2011. godine, kada se u romskom naselju Laloš u opštini Bosilegrad na jugu Srbije, zbog obećanih beneficija gotovo nijedno lice nije izjasnilo kao Rom iako je poznato da u tom mestu živi većinski romsko stanovništvo.

Kako objašnjava Hasković, popisivači su se tom prilikom predstavili kao radnici Crvenog Krsta i prikupili podatke o nacionalnosti pod izgovorom da popisuju ljude za dodelu pomoći i paketića za decu, da bi se kasnije ispostavilo da su podaci iskorišćeni u svrhu popisa stanovništva.

Jelena Reljić je naglasila da su ovakve pojave daleko od izolovanih slučajeva, a da po pravilu postaju češće upravo pred sam popis. Ona je dalje objasnila da su, između ostalog, popisne nepravilnosti doprinele tome da se zvanični podaci ne poklapaju sa realnim brojkama, uz napomenu da u tom pogledu Srbija nije specifična.

Prema popisu iz 2011. godine u Srbiji je bilo oko 150.000 Roma, dok je prema procenama romskih organizacija taj broj i do četiri puta veći.

Razloge za to što se Romi često ne izjašnjavaju u skladu sa svojom nacionalnom pripadnošću treba tražiti i u činjenici da je romska zajednica kroz istoriju bila podvrgnuta progonima, ali i prisilnoj asimilaciji, zbog čega se Romi nisu osećali dobrodošlim na područjima gde su živeli, naglasila je Reljić.

Uz to, druge nacionalne manjine u Srbiji, poput Bugara i Mađara, neretko vrše pritisak na Rome povodom izjašnjavanja na popisu kako bi popravile brojčano stanje svojih zajednica u određenim delovima Srbije i tako stekle pravo na više resursa od države.

Kao pomak u dobrom pravcu Reljić ocenjuje to što je Republički zavod za statistiku nakon prošlog popisa izdao posebnu publikaciju pod nazivom „Romi u Srbiji” u kojem je pojava etničke mimikrije u romskoj populaciji prepoznata kao problem, međutim, u godinama koje su usledile nije rađeno na njenoj prevenciji.

Jelena Krivokapić Nikolić primećuje da država nije stvorila uslove za slobodno izjašnjavanje Roma o nacionalnoj pripadnosti, što potvrđuju i česti napadi na romsku zajednicu koji prolaze bez sankcije držanih institucija.

„Mi postajemo jeftina meta ekstremne desnice i to je moj generalni strah”, izjavila je Krivokapić Nikolić naglasivši da nesankcionisanje ovakvih incidenata nije problematično samo za romsku manjinu, već da predstavlja opšti bezbedonosni rizik i baca negativno svetlo na državu koja pretenduje da postane članica Evropske Unije.

Ona je takođe istakla da kada se god država pozove na odgovornost za rešavanje problema sa kojima se suočava romska populacija, usledi slična reakcija:

„Odgovor je ‘Mi smo toliko i toliko uradili za vas’, bez osvrtanja na krucijalno pitanje zbog čega smo se mi obratili i zbog čega želimo da se neke stvari promene. Dolazimo do zaključka da treba da se zadovoljavamo određenim sitnicama, a imamo Ustav kao najviši pravni akt države Srbije u kojem se govori da smo mi svi jednaki i onda postavljamo pitanje da li je Ustav, u pogledu toga, samo mrtvo slovo na papiru”.

Kada je reč o nepravilnostima koje bi se mogle desiti tokom narednog popisa, ističe da se država ovim pitanjem bavi isključivo represivno kada do prekršaja već dođe, a ne preventivno, zbog čega su romske organizacije primorane da preuzmu na sebe tu ulogu.

Poseban problem predstavlja to što je od strane Republičkog zavoda za statistiku najavljeno da se u pojedina neformalna romska naselja tokom popisa neće ulaziti jer su predviđena za rušenje, što nije u skladu sa zakonom, ocenjuje Krivokapić Nikolić.

Ona je takođe dodala da je pravilnik koji se odnosi na prijavu nepravilnosti tokom popisa zapravo nedorečen, budući da nije transparentno na koji način teče čitav proces i da je Republičkom zavodu za statistiku ostavljeno diskreciono pravo da proceni šta smatra dovoljno relevantnim da bi prijavu prosledio prekršajnom sudu, a sve to otvara prostor za niz drugih neregularnosti.

Tokom tribine je više puta istaknuto da je za unapređenje položaja romske zajednice u Srbiji od presudnog značaja da se što više Roma izjasni u skladu sa svojom nacionalnošću, s obzirom da će konačni rezultati popisa biti polazna osnova za kreiranje budućih politika i primenu afirmativnih mera.

Primera radi, prema Zakonu o zaštiti prava nacionalnih manjina svaka jedinica lokalne samouprave u kojoj se popisom utvrdi da Romi čine barem 15 posto stanovništva, biće u obavezi da uvede romski jezik u službenu upotrebu.

K.M.

Prethodni članak

Šesnaest oblika nasilja i zlostavljanja porodilja: O tretmanu žena u ginekološko-akušerskim ustanovama

Sve jača (i tajnovitija) Unija? Prikaz zbirke eseja o Evropskoj uniji Perija Andersona

Sledeći članak