„Pustili ste investitora na svoje sugrađane. Mi još jednom apelujemo na zdrav razum, i nadamo se da će on prevagnuti te da do bilo kakvih neželjenih posledica neće doći. Ukoliko investiror pokuša da upadne, narod treba da zna, da ste Vi Bratislave Petroviću kao naš predsednik najodgovorniji za eventualne posledice. Rupsku reku i meštane sela Dadinca braniće cela Srbija. MHE Besko se sagraditi neće“, navodi se u saopštenju udruženja Bitka za Vlasinu od 18. januara.
Ovim saopštenjem neformalno aktivističko udruženje koje se godinama protivi izgradnji malih derivacionih hidroelektrana u opštinama Vlasotince i Crna Trava reagovalo je na optužbe predsednika opštine Vlasotince da su „opština i građani Dadinca izgubili mogućnost da koriste sudsku zaštitu ukoliko investitor započne sa radovima pre donošenja pravosnažne odluke nadležnog organa u vezi sa ocenom zakonitosti izdate građevinske dozvole“.
Konkretnije, na Bitku za Vlasinu se svaljuje odgovornost za moguće aktivnosti investitora. Iz Bitke za Vlasinu odgovaraju: nismo ni mi ni meštani, nego opština, investitoru izdavali građevinsku dozvolu za MHE. A dozvola je, podsetimo, po tvrđenju mnogih pravno sporna.
Ko je odgovoran za to što se Dadinčani smrzavaju, aktivisti ili opština?
I u najnovijem saopštenju Petrović je ponovio ranije iznete optužbe na račun predstavnika Bitke za Vlasinu, optuživši ovo udruženje i za to što se meštani već nedeljama smrzavaju na otvorenom.
Šta na to kažu aktivisti? Aktivisti ponavljaju da nisu oni ti koji su izdavali dozvolu, već samo oni koji ukazuju na to da je ona pravno neutemeljena, a planirana MHE štetna. Građani insistiraju na tome da građevinska dozvola nije pravno valjana i da je u procesu njenog izdavanja došlo do mnogih propusta. Zato se pored poništavanja dozvole, zahteva i pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, građevinske i inspekcije zaštite životne sredine; zabrana daljeg uništavanja prirode, zabrana daljih radova i pokretanje odgovarajućih postupaka za privredni prestup; pokretanje ispitnog postupka i utvrđenje postojanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa opštinske uprave; pokretanje krivičnih, disciplinskih i prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica. Do sada je protiv odgovornih podneto desetak krivičnih prijava.
„Najveći propust opštine Vlasotince je što nije sprovela odluke koje je sama donela – Odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji i Odluku o izradi izmene i dopune prostornog plana Vlasotinca od 20.6.2019. g. kojom bi izgradnja MHE na teritoriji opštine bila zabranjena, a sve lokacije definisane zloglasnim i zastarelim Katastrom MHE iz 1987. brisane s obzirom na to da ih planovi višeg reda određuju kao ‚potencijalne‘ a ne kao obavezujuće“, izjavio je ranije za Mašinu pravnik Strahinja Macić iz organizacije Polekol.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je primilo Zahtev za poništenje građevinske dozvole za MHE Besko na Rupskoj reci, koji je Polekol uputio krajem decembra. Da bi sprečili izgradnju ove MHE, za koju tvrde da bi ih ostavila bez pijaće i tehničke vode, stanovnici sela Dadince već su petu nedelju na barikadama u selu, a u ponedeljak su održali i drugi protest u Vlasotincu ove zime.
Sporazum koji nikom ne odgovara
Opština Vlasotince je proteklih dana inicirala potpisivanje sporazuma u kom bi investitor obećao da neće počinjati građevinske radove, a meštani (putem predstavnika) obećali da će rasformirati barikade dok Ministarstvo (MGSI) ne donese odluku.
Prvobitni pregovori o sporazumu, održani 13. januara, su, podsetimo, propali. Od pet predstavnika građana, protiv njegovog potpisivanja je bio predstavnik Bitke za Vlasinu. Tri dana kasnije, opština i građani (uključujuči i predstavnika Bitke za Vlasinu) potpisali su dopunjeni sporazum. Predsednik opštine Bratislav Stanković je, po navodima nekoliko portala, istog dana na protestu u Vlasotincu izjavio i da je lokalna samouprava od investitora dobila obećanje da neće otpočinjati radove sve do pravosnažnosti odluke MGSI.
Osamnaestog decembra se, međutim, saznalo da investitor odbija da potpiše sporazum. O tome je javnost putem saopštenja obavestio predsednik opštine Vlasotince. U istom saopštenju se spekuliše da je investitor bio raspoložen da potpiše prvi sporazum, navodi da je predstavnik bitke za Vlasinu tada bio protiv, pa iz toga izvlači zaključak da su „pojedinci iz neformalne grupe Bitka za Vlasinu doprineli da građani i dalje provode dane i noći na otvorenom“.
Iz Bitke za Vlasinu, ponovimo, odgovaraju da nisu ni oni ni meštani, nego opština, investitoru izdavali građevinsku dozvolu za MHE, i tako građane doveli u situaciju da se protiv nje, kad su se dva druga sredstva pokazala neuspešnim, bore barikadama.
Kako smo ranije pisali, protiv MHE na Rupskoj reci građani se organizovano bore već osam godina. Još 2014. godine pokušali su da spreče izgradnju prve hidroelektrane na Rupskoj reci protestom ispred leskovačke skupštine. Nešto kasnije petnaestak radnika i privatno obezbeđenje MHE je zarobilo četvoricu aktivista, te vlasnika i snimatelja televizije „Klisura“, dok su pokušavali da snime suvo rečno korito. Dve godine kasnije građani su se protivili i izgradnji naredne MHE tvrdeći da je Opština Vlasotince građevinsku dozvolu za njenu izgradnju izdala nezakonito. Sve tri sporne MHE gradi isti investitor, Water Green Energy iz Kumareva, Leskovac.
Da li opštinu na to da štiti svoje građane treba da obavezuje sporazum ili je dovoljan Ustav?
Bitka za Vlasinu je javno reagovala ocenom da je i najnovije Petrovićevo saopštenje primer medijskog spinovanja kojim se odgovornost sa pravog krivca za probleme u Dadincu, opštinskog rukovodstva, prebacuje na aktiviste, a odgovornost za rešavanje situacije na meštane „koji sa pravne tačke gledišta sa investitorom nemaju ništa“, kako se konstatuje u saopštenju za medije.
Iz Bitke za Vlasinu naglašavaju da su bili principijelno protiv sporazuma u kom se odgovornost koja pripada opštini nameće meštanima, ali da su, kako smo već prenosili, razumeli i potrebu da se postigne dogovor koji bi stanovnicima Dadinca omogućio da se sklone sa barikada. Prvobitni tekst sporazuma je, po njihovoj oceni, bio u potpunosti neprihvatljiv. Kako za Mašinu komentariše Marina Kessler iz udruženja Korekt Crna Trava i Bitke za Vlasinu, on je bio bez težine sa pravne tačke gledišta. Prema njenim rečima, u njemu, takođe, nije bilo ni jednog slova o odgovornosti lokalne samouprave, već se lokalna samouprava „izmakla“ da odgovornost preuzmu Dadinčani i aktivisti. Pored navedenog, Bitka za Vlasinu, kaže Kessler, nije mogla da potpisuje bilo šta pre nego što o tome glasa njeno članstvo.
„Na sastanku od 16.01.2023 doneli smo Vam novi sporazum u koji je isti skoro kao stari samo što ima jedna mala začkoljica – ima i treću tačku koja se tiče toga na šta se vi kao lokalna samouprava obavezujete“, obratila se Kessler javno Bratislavu Petroviću.
U drugom sporazumu, koji je investitor, sudeći po Petrovićevim navodima, odbio da potpiše, stoji da „bez obzira na ishod postupka pred drugostepenim nadležnim organom“ (ministarstvom) koji je u toku „opština u okviru svoje nadležnosti, imajući u vidu novonastale okolnosti i činjenice“ treba da preduzme „sve neophodne mere iz svoje nadležnosti primenjujući sve propise koji regulišu predmetnu oblast kao i zakon o upravnom postupku da ponovo preispita predmetnu dozvolu kao i na osnovu novonastalog činjeničnog stanja donese odluku o kojoj će blagovremeno obavestiti sve učesnike u postupku“ kao i da će „štititi interese sela Dadince u skladu sa Ustavom“.
„Napadate Bitku za Vlasinu koja se iskreno bori za meštane sela Dadince jer smo sprečili da ozakonite upad investitora. Da su namere investitora iskrene da će da ispoštuje sporazum, i da ste Vi čovek od autoriteta i poštenja, dovoljna bi bila samo reč, a mi smo morali da tražimo pomoć pravnih eksperata za dodatnim članom u sporazumu koji bi meštane zaštitio od agresije neprijatelja na njihovo selo“, navodi se u saopštenju Bitke za Vlasinu od 18. januara.
U javnu raspravu o odgovornosti uključio se i advokat i poslanik Miodrag Gavrilović, koji je gorenavedenu tvrdnju predsednika opštine Vlasotince da su „bez sporazuma građani Dadinca izgubili mogućnost da koriste sudsku zaštitu” ocenio kao „drsku laž”:
„Da se razumemo, po zakonu investitor ne može da počne građevinske radove jer nema studiju o uticaju na životnu sredinu. Ne može sa jedne strane opštinska uprava uporno da krši, izigrava zakon i manipuliše izjavama i rešenjima, a da to bude ozbiljno. To nije odgovorna vlast, naprotiv to je neodgovorno, neozbiljno i potpuno koruptivno ponašanje”, naveo je Gavrilović, kako prenosi JugPress.
„Da je investitor hteo da bude čovek (kao što nije) on bi sam javno izjavio da neće da izvodi građevinske radove dok se pravosnažno ne završi ovaj pravni i suludi poduhvat opštine i investitora. Šta će nemu neki sporazum sa Dadinčanima ili Bitkom za Vlasinu? Kako taj sporazum može biti jači od zakona, a zakon kaže da je građevinska dozvola ništava – sad još kao čekamo Ministarstvo da pročita zakon… kakva budalaština. Pa samo opštinsko veće ima ingerencije da kao nadzorni organ ukine rešenje, ali neće jer se plaši političkih posledica. – Toliko o tome da se predsednik opštine brine za građane Dadinca. On se pre brine za svoju fotelju. Kakav je to predsednik opštine koga ‘ne sluša’ opštinska uprava”, zapitao se javno Gavrilović
I.K.
