Osamnaest dana profita naftne industrije pokrilo bi godišnju humanitarnu pomoć za ljude koji gladuju, konstatuje Oxfam

Zbog posledica klimatskih promena 19 miliona ljudi je izloženo ekstremnim oblicima gladovanja.

Prema novom izveštaju konfederacije dobrotvornih organizacija Oxfam, 19 miliona ljudi gladuje zbog ekstremnih vremenskih uslova koje su posledica klimatskih promena.

Izveštaj obuhvata 10 najgorih klimatskih žarišta na svetu, pogođenih sušom, poplavama, jakim olujama i drugim ekstremnim vremenskim prilikama, i otkriva da su se njihove stope ekstremne gladi više nego udvostručile u poslednjih šest godina, javlja britanski Gardijan.

Ukoliko se ne ograničimo na ekstremne oblike gladi, onda su brojke znatno veće: u posmatranim državama akutno gladuje 48 miliona ljudi.

Deset zemalja obuhvaćenih izveštajem – Somalija, Haiti, Džibuti, Kenija, Niger, Avganistan, Gvatemala, Madagaskar, Burkina Faso i Zimbabve – bile su one sa najvećim brojem žalbi UN zbog ekstremnih vremenskih prilika.

I dok se planeta ubrzano greje, industrija fosilnih goriva ubira ogroman profit, potpomognuta rastućim cenama zbog rata u Ukrajini. Profit koji kompanije za fosilna goriva zgrnu tokom 18 dana bio bi dovoljan da se pokrije apel UN za humanitarnu pomoć od 49 milijardi dolara za 2022. godinu, navodi se u izveštaju Oksfama.

„Lideri bogatih zemalja zagađivača moraju ispuniti svoja obećanja u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Oni moraju da plate mere prilagođavanja i gubitak i štetu u zemljama sa niskim prihodima, kao i da odmah ulože sredstva za spasavanje života kako bi ispunili apel UN za pomoć najugroženijim zemljama“, rekla je izvršna direktorka Oxfama Gabrijela Bučer.

Sledeća prilika da se Vlade prizovu pameti i dogovore oko borbe protiv klimatskih promena biće u novembru na Cop27 – pregovorima UN o klimatskim promenama – u Egiptu. Od vlada će se tražiti da planiraju mnogo oštrije smanjenje gasova staklene bašte, a od bogatih država da obezbede finansijska sredstva za siromašne da se prilagode uticajima klimatske krize.

A.J.

Prethodni članak

Srpsko biološko društvo o „spornom“ udžbeniku: Nigde nismo uočili da se izlazi iz okvira biološke nauke

Meštani Levča jedinstveno protiv istraživanja litijuma

Sledeći članak